Аргентина против Француске у финалу – воздизање бога или само још један дан на послу

После скоро месец дана фудбала, 63 утакмице и 166 голова у Катару, време је да свет добије новог првака или да Француска титулу најбоље фудбалске репрезентације присвоји на још четири године.

"Триколори" ће покушати да задрже пехар освојен у Русији, што су раније успели само Италијани (1938) и Бразилци (1962), Аргентинци ће покушати да дођу до своје треће титуле шампиона света, а један човек покушаће да се воздигне међу фудбалске богове.

Лионел Меси, по многима један од најбољих фудбалера свих времена, могао би вечерас у Катару да се заувек ослободи ограде "по многима" и коначно пронађе своје место међу фудбалским божанствима чија се величина и значај више не преиспитују.

Ако Аргентина после 36 година чекања слави у финалу Светског првенства, више нико у домовини, ни било где на Земљи, неће моћи да приговори Месију да, упркос свим признањима и освојеним трофејима, па и утиску сваког фудбалског заљубљеника, своју земљу није попео на кров света, као што су највећи увек радили.

Седмоструки освајач Златне лопте већ је водио своју репрезентацију до финала у Бразилу 2014, али је тада Марио Геце четврти пут у историји донео Богињу у Берлин.

Заједно са сународницима, гледао је Меси у сузама славље првог европског шампиона на тлу вреле Јужне Америке, питајући се хоће ли бити поправног и да ли ће добити другу шансу. 

И сада ју је добио – другу, али и сасвим извесно последњу. И зато може Хулијан Алварез да постигне три гола у финалу, може Родриго де Паул да одузме сваку лопту коју види, може Емилијано Мартинез да одбрани шта год хоће, ово је ипак (последња) прича о једном човеку. Или богу. А богови увек траже жртве и следбенике.

И јесу се сви аргентински фудбалери готово религиозно подредили свом (будућем) богу, јесте им бог милосрдно вратио (са пет постигнутих голова и три асистенције у Катару), али трновите су стазе небеске, а огроман и незахвалан терет који Меси и Аргентинци носе на леђима, па је такав био и њихов пут до финала.

У првом колу Групе Ц Аргентина је неочекивано изгубила од Саудијске Арабије (1:2) и сва права на грешку већ на старту су потрошена. Сабрали су се "гаучоси" на време и са по два гола у мрежи Мексика и Пољске успели да изборе пласман у нокаут фазу са првог места у групи.

У осмини финала прескочили су Аустралију (2:1) без већих проблема, али је четвртфинале против Холандије било права исусовска мука, коју су пркосни Аргентинци пребродили након доста нервозе, чарки на терену и бољег извођења пенала.

У полуфиналу, Хрватска се није показала као достојан противник (3:0), па су Аргентинци шести пут у историји остали међу два најбоља тима на првенству света.

Поред оног у Бразилу, изгубили су финале 1930. од домаћег Уругваја, као и 1990. од Западне Немачке у Италији. Прву титулу шампиона света освојили су као домаћини 1978, а другу 1986. у Мексику, када су последњи пут имали посла с боговима.

Још један дан у француској канцеларији

Неоптерећени великим причама о људима и боговима, већ доказани пред целим светом у Русији 2018, Французи су у Катар дошли растерећени, као браниоци трофеја, поново једни од главних фаворита, али значајно ослабљени повредама које су се гомилале све до првог дана Мундијала.

И тако десетковани, без Погбе, Кантеа, Бенземе и Кимпембеа, утисак је да су се "триколори" прошетали до финала као добро познатом и чврстом стазом, са које нема скретања.

Свака утакмица коју су Французи одиграли у Катару деловала је као само још један дан на послу добро уигране и професионално ефикасне, али истовремено веселе и раздрагане екипе из исте канцеларије која зна, али и воли свој посао.

Већ у прва два кола Групе Д осигурали су победама над Аустралијом (4:1) и Данском (2:1) прво место, па су могли себи да приуште и безболан пораз од Туниса (0:1).

Рутински су решили Пољаке у осмини финала (3:1), а четвртфинале против Енглеске (2:1) и полуфинале са осокољеним Мароканцима (2:0) била су два озбиљна изазова, решена без много нервозе и драме, у 90 минута фудбала.

У обе утакмице било је периода када су Французи потиснути у дефанзиву, када је деловало да се грчевито бране и да је питање тренутка када ће примити гол, али су мирни и сталожени, са ставом тима који је убеђен у успех, задавали противницима коначан ударац у право време.

Као и Меси, Килијан Мбапе је постигао већ пет голова у Катару, а Оливије Жиру један мање. Лидери су француски фудбалери и међу најбољим асистентима турнира, пошто је Гризман до сада асистирао три пута, а Дембеле, Тео Ернандез и Мбапе по два.

И Французи данас играју за своју трећу титулу првака света. До друге и за сада последње "богиње" дошли су на претходном Мундијалу у Русији, где су у финалу били бољи од Хрватске 4:2, док су прву освојили 1998. године, када су као домаћини турнира у финалу савладали Бразил 3:0.

Поред трофеја из 1998. и 2018, "триколори" имају два трећа места (Шведска 1958. и Мексико 1986) и сребро из Немачке 2006, где су Италијани славили у финалу тек након извођења пенала, а Зинедин Зидан показао да се главом не удара само лопта.

Мораће Французи и данас у Катару да заврну рукаве и ударе свим расположивим средствима, да не би остали само заслепљени посматрачи воздизања једног фудбалског бога и његових пргавих и бескомпромисних, али верних следбеника.

Финале Светског првенства у Катару између Аргентине и Француске почиње у 16.00 часова на стадиону "Лусаил", а главни арбитар сусрета биће Пољак Шимон Марчињак. Директан пренос финалног меча је на Првом програму РТС-а, а његов ток и резултат можете пратити на нашем порталу.