Талибански кројачи у Дохи

Недалеко од радње испред које мачке буље у излог чекајући да им неко баци остатке о куке окаченог меса, у запећку прашњаве улице нимало налик блештавилу Дохе, две су необичне продавнице.

Замандаљена решеткама, које кречи мушкарац одевен по кабулској моди, скривена је талибанска кројачка радња у којој се, донедавно, могло купити још штошта.

Одмах поред, налази се кројач за жене, или кројачица. Кроз прашином замрљане прозоре се не види. Унутра се пак не може јер је на врата окачена порука на којој пише да, суштински, мушкарци без преке потребе не треба да улазе.

Обе радње отворене су пре четрдесетак година, у време када су талибани слављени као победници рата против совјетске окупације, али су се ствари септембра 2001. године драматично промениле, па су дојучерашњи јунаци постали отпадници. Име радње у четврти Мунтазах је, међутим, опстало.

Талибански кројач налази се петнаестак километара од стварне канцеларије талибана, отворене још 2013. године, како би се успоставио било какав контакт те организације са Западом. Пет година касније, администрација тадашњег америчког председника Доналда Трампа у Дохи је покренула прве директне преговоре са талибанима.

Недуго пошто је, крајем јула, пројектилом испаљеним из беспилотне летелице убијен лидер Ал каиде Ајман ел Завахири, у Дохи су се састали заменик шефа Централне обавештајне службе Дејвид Коен и шеф талибанских обавештајаца Абдул Хак Васик.

До овог сусрета дошло је јер су Американци оптужили талибане за "флагрантно кршење" споразума постигнутог у Дохи 2021. године, којим су се владари Авганистана обавезали да неће пружати гостопримство терористима уколико се снаге САД повуку из те државе.

Уз свеопшти хаос, Американци су августа те године напустили Авганистан, сматрајући да ће локалне снаге успети да одрже ред бар неко време, али су ствари кренуле наопако, па су талибанске патроле стигле до кабулског аеродрома усред повлачења америчких снага.

Изостанак директног сукоба талибана и Американаца око аеродрома приписује се дипломатској вештини катарских власти, које су у Дохи организовале серију преговора, који су водили крају двадесетогодишњих сукоба у Авганистану.

После састанака са Американцима, Катарци су за преговарачки сто довели и представнике некадашњих власти у Кабулу, што је Дохи донело огроман дипломатски престиж и једну од кључних улога у међународним односима.

Талибанска канцеларија у Дохи тврди да је у контакту са 16 светских држава, али претераних успеха у настојањима да постане центар логирања за интересе Исламског емирата Авганистана.

Избор Дохе као центра дипломатских контаката био је заједнички избор Катара и САД пошто су талибани преостала два кандидата, Ријад и Анкару, сматрали превише блиским тадашњим властима у Кабулу.

Историја односа Катара и талибана прилично је сложена јер Доха од 1988. до 2001. није признавала њихову власт у Авганистану, али је одржавала неку врсту веза, па је десетак година касније у катарској престоници живело најмање двадесет високих званичника талибана.

Неутрални однос Катара према "идеолошки блиским" представницима талибана, донео је Дохи талас похвала са Запада, од хвалоспева некадањег немачког министра спољних послова Хајка Маса због спречавања слома на аеродрому у Кабулу, до захвалница америчког председника Џозефа Бајдена због помоћи током евакуације 55.000 људи из Авганистана.

Дипломатски успеси Катара нису прошли без последица, па су Египат, Уједињени Арапски Емирати, Бахреин и Саудијска Арабија озбиљно заоштрили односе са Дохом, тврдећи да катарске власти помажу терористе и штите одбегле дисиденте.

Власник кројачке радње у Дохи, Салим Кан, не припада ниједној од тих група, јер име "Талибанске радње" користи како би привукао радознале посетиоце.