Ни сунца ни месеца – Иван Куртић

НИ СУНЦА НИ МЕСЕЦА

Ако посумњам у љубав
То би мени био крај
Само празан живот
У нијанси сивог
Исто као предаја

Нема ни сунца ни месеца
Само твој поглед ми душу дели
Јер била си његова
А ја на длану твом снег сам бели

Ако одустанем од тебе
Онда знај да крива си
Једног си човека
Убедила до века
Да искрено не постоји

Нема ни сунца ни месеца
Само твој поглед ми душу дели
Ни сунца ни месеца....

Нема ни сунца ни месеца
Само твој поглед ми душу дели
Јер била си његова
А ја, а ја на длану твом снег сам бели
Живот цели, живот цели

English 

Иван Куртић, извођач песме „Ни сунца ни месеца"
Рођен је у Нишу. Момак чија интерпретација осваја, по први пут је запевао са само шест година. Иако је од малена својим музичким талентом био предодређен за успех, његових пет минута на великој сцени дошло је нешто касније, тек након што је искусио животну борбу. Одан и вредан, трудећи се да обезбеди своју трочлану породицу (супруга и двоје деце), радио је као молер, радник обезбеђења... Изводи најразличитије жанрове од соула, рнб-а, преко поп-а до народне музике.

Први пут када је Иван Куртић пустио глас у јавности, а његова интерпретација отишла у етар - оставио је свој неизбрисиви траг. Његов музички идол је Шабан Бајрамовић . Како многи кажу, Иван је због своје невероватне моћи фузионисања ромске музике и савремених жанрова (џеза, соула) наследник те музичке величине, а у ту чињеницу многи су се могли уверити после његовог наступа са групом Вери Наис последње вечери чувеног фестивала Нишвил 2017. Спонтан, скроман, упоран, Иван Куртић кроз невероватне интерпретације и импровизације каналише своју изузетну енергију пружајући музички доживљај који оставља без даха. На овогодишњој Беовизији наступа са нумером " Ни сунца ни месеца".

Растко Аксентијевић, аутор песме „Ни сунца ни месеца"
Реч је о човеку из сенке, школованом музичару, композитору, инструменталисти, аранжеру и музичком продуценту који је годинама уназад сарађивао са бројним великим именима наше музичке сцене. Његове композиције освајале су награде на фестивалима широм региона. Поред „лаких нота", он је аутор и примењене музике и потписује звучну слику неких светски чувених видео игрица, али и телевизијских и филмских форми. Шира публика углавном препознаје Растка Аксентијевића као идејног творца етно-поп пројекта „Бибер" (чије песме су се нашле на престижним компилацијама „Буда бар" и „Балкан бит Србија соундс глобал") и члана састава „Запис".

Корнелије Ковач, Александра Ковач, Јелена Томашевић, Жељко Јоксимовић, Кики Лесендрић, Марија Шерифовић, Сања Илић, Тања Савић, Хари Варешановић... неки су од многих сарадника Растка Аксентијевића који за тог свестраног и умешног музичара имају само речи хвале. Са разним саставима имао је бројне наступе у земљи и иностранству (Европа, САД, Русија, Мексико...) као и на Песми Евровизије у Истанбулу 2004. године.