Програм Телевизије Београд у 1968. години

Део оригиналног текста из Годишњака ЈРТ-а

Нови друштвени процеси у земљи, као и збивања на међунароном плану, утицали су да се у 1968. години информативни програми ове станице пласирају у већој мери него што је било утврђено планираним програмским пропорцијама. Догађаји су захтевали не само сталну мобилност одговарајућих редакција, већ и зрелост у прилажењу проблемима, нарочито онима које је актуaлизовала друштвена реформа земље. Увођење програма  на албанском и мађарском језику свакако представља значајан корак телевизије на путу ка даљој афирмацији језика и националне културе припадника појединих народности у земљи. Укупно је било 1515 емисија ове врсте у трајању од 41.454 минута.

Програмске амбиције у области културе  и  разоноде биле су  усмерене у више праваца. Укупно је емитовано 715 програма из ове области у трајању од 32.867 минута. Предузете су мере за   неговање нових, специфичних облика ТВ стваралаштва, али и на очување постојећих  форми које наилазе на добар пријем код гледалаца. Новим, необичним прилазом се приступало познатим темама и садржајима и тако приближило младим, савременим гледаоцима.

Телевизијска драма  ,,Пријатељство-занат најстарији" (Б. Црнчевић) успешно  је представљала ЈРТ на  Prix Italia у Риму, а друга (Г. Михић) ,,Господин Фока" је награђена за најбољу женску улогу на Фестивалу Монте Карло.

У овој години хумористичко-сатиричне емисије Телевизије Београд су и даље запажене, док музичко-ревијални програм није дошао до нарочитог изражаја.

Неговане су емисије за децу и омладину, културни догађаји у земљи, преноси из позоришта.

Образовни програм  je пружао сталну помоћ гледаоцима у циљу њиховог самообразовања и изоштравања критеријума о културним вредностима уопште. Својеврсна иновација, каква се не може срести ни у једном телевизијском програму била је серија емисија  ,,ТВ буквар"  посвећена сузбијању неписмености, а заступљене су биле и емисије за учење страних језика (енглески, француски).

Производња ТВ филмова је недовољно развијена. Појавиле су се прве серије домаћих филмова које су допадљиве публици и  омогућавају лакшу фиксацију емисија и планирање програма.

Одељење за студиј програма РТБ (садашњи Центар РТС-а за истраживање јавног мњења, програма и аудиторијума) је током 1968. године извео истраживање "Сондажа 1968." на репрезентативном узорку СР Србије,  2.281 испитаник с територије 48 пошта.

Утврђене су следеће листе највише праћених емисија ( истраживање је обухватило недељни циклуса од  13. до 19.фебруара 1968.).

Табела 1 Најгледаније емисије Телевизије Београд у 1968.

Ранг

Назив емисије

Датум емитовања

Врем емитовања

Аудиторијум у %

1.

Парничари

15.2.

19.05

41

Дуго врело лето

18.2.

18.55

41

2.

Занати

17.2.

20.47

39

3.

Кључ, играни филм              

16.2.

20.45

38

Ледено љето, ТВ филм

19.2.

20.36

38

4.

Уметничко клизање-парови

14.2.

20.45

36

5.

ТВ дневник

18.2.

20.00

34

6.

Филмски преглед олимпијских игара

17.2.

20.19

33

Бонанца

17.2.

23.27

33

7.

ТВ дневник

14.2.

20.00

32

8.

У народном ритму

15.2.

18.20

31

ТВ дневник

15.2.

20.00

31

ТВ дневник

16.2.

20.00

31

9.

ТВ дневник

17.2.

20.00

29

10.

Сећање

18.2.

20.00

26


Табела 2 
Најслушаније емисије Првог програма Радио Београда у 1968.

Ранг

Назив емисије

Датум емитовања

Време емитовања

Аудиторијум у %

1.

Песма,игра и весеље

17.2.

15.00

27

2.

Дневник

18.2.

19.30

23

3.

Народне песме и игре

15.2.

13.02

21

4.

Вечерња ревија жеља

16.2.

19.00

20

Војводина у песми и игри

17.2.

12.30

20

Новости дана

19.2.

15.00

20

5.

Јутарњи дневник

13.2.

6.00

19

Јутарњи блок

14.2.

8.00

19

Време спорта и разоноде

18.2.

16.00

19

6.

Новости дана

16.2.

15.00

18

7.

Весели уторак

13.2.

12.30

17

Село весело

13.2.

18.03

17

Мала продавница плоча

16.2.

14.30

17

8.

Вечерња ревија жеља

14.2.

19.00

15

Мексиканске мелодије

15.2.

13.30

15

Вечерња ревија жеља

15.2.

19.00

15

Вечерња ревија жеља

13.2.

1900

15

9.

Вечерња ревија жеља

17.2.

19.00

14

Ревија извођача народне музике

19.2.

13.02

14

Вечерња ревија жеља

19.2.

19.00

14

Табела 3 Најслушаније емисије Другог програма Радио Београда

Ранг

Назив емисије

Датум емитовања

Време емитова

Аудиторијум у %

1.

С музиком око света

19.2.

12.10.

14

2-3

Жеља за жељом

14.2.

20.00

13

Жеља за жељом

18.2.

13.00

13

4-6

Жеља за жељом

19.2

20.00

11

Нек нам каже песма стара

19.2.

15.30

11

Чујмо још једном Заима Имамовића

15.2.

15.30

11

7.

Минимакс

17.2

7.00

10

8.

Капут, шал ил кишобран

13.2.

12.07

9

9-10

Рекламни излог

14.2.

15.00

7

Хумористи свих земаља

19.2

 

7

Увођењем продаје телевизора на кредит током 1968. године је дошло до повећања броја гледалаца, али и до промене у њиховој социјалној структури, раније су основну категорију претплатника чинили службеници. У 1968.-ој је удео радника нагло порастао.  Код радија није забележена већа експанзија броја претплатника, мада се оправдано сумња у евиденцију, што потврђује и број продатих радио апарата. У рад су пуштени нови предајници па је чујност радио програма повољнија.

Ставови аудиторијума о програмима радија и телевизије се нису битније изменили. Гледаоци и слушаоци су углавном позитивно оценили квалитет програма радија и телевизије, али и побољшање занимљивости програма. Било је и примедби и скоро су идентичне  за радио и за ТВ програме, а односиле су се на структуру програма. Слушаоци и гледаоци сматрају да би у нашим програмима требало да буде више: Народне музике, хумористичко-сатиричких емисија, забавне музике, драмских емисија, спортских преноса, образовних емисија, дечјих и омладинских емисија, емисија о науци и бит музике.

Код телевизије су такође у веома високој фреквенцији заступљени захтеви за више играних и серијских филмова. Једина разлика између радија и телевизије јесте у томе што слушаоци радија траже више информативних емисија, док их гледаоци телевизије не траже.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво