Програм Телевизије Београд у 1968. години

Нови друштвени процеси у земљи, као и збивања на међунароном плану, утицали су да се у 1968. години информативни програми ове станице пласирају у већој мери него што је било утврђено планираним програмским пропорцијама. Догађаји су захтевали не само сталну мобилност одговарајућих редакција, већ и зрелост у прилажењу проблемима, нарочито онима које је актуaлизовала друштвена реформа земље. Увођење програма  на албанском и мађарском језику свакако представља значајан корак телевизије на путу ка даљој афирмацији језика и националне културе припадника појединих народности у земљи. Укупно је било 1515 емисија ове врсте у трајању од 41.454 минута.

Програмске амбиције у области културе  и  разоноде биле су  усмерене у више праваца. Укупно је емитовано 715 програма из ове области у трајању од 32.867 минута. Предузете су мере за   неговање нових, специфичних облика ТВ стваралаштва, али и на очување постојећих  форми које наилазе на добар пријем код гледалаца. Новим, необичним прилазом се приступало познатим темама и садржајима и тако приближило младим, савременим гледаоцима.

Телевизијска драма  ,,Пријатељство-занат најстарији" (Б. Црнчевић) успешно  је представљала ЈРТ на  Prix Italia у Риму, а друга (Г. Михић) ,,Господин Фока" је награђена за најбољу женску улогу на Фестивалу Монте Карло.

У овој години хумористичко-сатиричне емисије Телевизије Београд су и даље запажене, док музичко-ревијални програм није дошао до нарочитог изражаја.

Неговане су емисије за децу и омладину, културни догађаји у земљи, преноси из позоришта.

Образовни програм  je пружао сталну помоћ гледаоцима у циљу њиховог самообразовања и изоштравања критеријума о културним вредностима уопште. Својеврсна иновација, каква се не може срести ни у једном телевизијском програму била је серија емисија  ,,ТВ буквар"  посвећена сузбијању неписмености, а заступљене су биле и емисије за учење страних језика (енглески, француски).

Производња ТВ филмова је недовољно развијена. Појавиле су се прве серије домаћих филмова које су допадљиве публици и  омогућавају лакшу фиксацију емисија и планирање програма.

Одељење за студиј програма РТБ (садашњи Центар РТС-а за истраживање јавног мњења, програма и аудиторијума) је током 1968. године извео истраживање "Сондажа 1968." на репрезентативном узорку СР Србије,  2.281 испитаник с територије 48 пошта.

Утврђене су следеће листе највише праћених емисија ( истраживање је обухватило недељни циклуса од  13. до 19.фебруара 1968.).

Табела 1 Најгледаније емисије Телевизије Београд у 1968.

Табела 2 Најслушаније емисије Првог програма Радио Београда у 1968.

Табела 3 Најслушаније емисије Другог програма Радио Београда

Увођењем продаје телевизора на кредит током 1968. године је дошло до повећања броја гледалаца, али и до промене у њиховој социјалној структури, раније су основну категорију претплатника чинили службеници. У 1968.-ој је удео радника нагло порастао.  Код радија није забележена већа експанзија броја претплатника, мада се оправдано сумња у евиденцију, што потврђује и број продатих радио апарата. У рад су пуштени нови предајници па је чујност радио програма повољнија.

Ставови аудиторијума о програмима радија и телевизије се нису битније изменили. Гледаоци и слушаоци су углавном позитивно оценили квалитет програма радија и телевизије, али и побољшање занимљивости програма. Било је и примедби и скоро су идентичне  за радио и за ТВ програме, а односиле су се на структуру програма. Слушаоци и гледаоци сматрају да би у нашим програмима требало да буде више: Народне музике, хумористичко-сатиричких емисија, забавне музике, драмских емисија, спортских преноса, образовних емисија, дечјих и омладинских емисија, емисија о науци и бит музике.

Код телевизије су такође у веома високој фреквенцији заступљени захтеви за више играних и серијских филмова. Једина разлика између радија и телевизије јесте у томе што слушаоци радија траже више информативних емисија, док их гледаоци телевизије не траже.