Песничко пролеће у Паризу

Позиву организатора одазвао се велики број песника из више земаља Европе са жељом да представе своје новије стваралаштво, а у циљу очувања и неговања матерњег језика и писма. Поред бројне публике, свечаном отварању су присуствовали многи угледни гости: протојереј ставрофор Никола Шкрбић, Ромео Милошевић председник Савеза Срба у Француској, Милан Ђурић директор Српског културног и документациониг центра у Мађарској, Љубиша Симић председник Удружења писаца Седмица из Франкфурта као и Нина Величковић, први саветник, шеф Конзуларног одељења Амбасаде Србије у Паризу која је и отворила овогодишње сусрете приређене у Православном храму Свети Сава, јавља за Програм за дијаспору РТС-а Диана Кондић Ђурић.

Програм је почео казивањем поезије најмлађих учесника, а затим су се низали стихови песника који у дијаспори негују и чувају српску писану реч. Велики број присутних могао је да ужива у казивању поезије написане песничким пером домаћина, али и гостију из Немачке, Холандије, Мађарске, Белгије и Данске.

„У почетку је то био мали програм са скромним бројем учесника, нас неколико из Париза, Франкфурта и Амстердама. Међутим, данас је то сасвим другачије, интересовање је толико велико да сам принуђена да правим селекције. Од моје почетне идеје па све до данас сигурна сам да је Српско песничко пролеће у Паризу испунило очекивања, да негује и чува српски језик и писану реч, али и свеобухватни национални идентитет. Својим добровољним и волонтерским радом то чиним већ 16 година", рекла је Дана Додић, председница литерарне секције Савеза Срба у Француској.

О доброј сарадњи српских институција у Паризу говори и чињеница да се песнички сусрет одржава у просторијама српског храма. То је и потврдио његов старешина и истакао да су врата српског храма отворена са све наше људе.

Отац Никола Шкрбић, некадашњи свештеник у Книну и ректор Богословије у Манастиру Крка, најстарије српске школе за образовање свештеника, од 2000. године постао је старешина храма Свети Сава у Паризу, чију су изградњу иницирали српски емигранти пре више од 50 година. Према његовим речима, у почетку је било мање верника, али несрећа која је задесила наш народ деведесетих година учинила је да се број верника знатно повећао.

"Сама грађевина има и друштвене просторије испод храма, у којима се одржавају разни програми културног, верског и образовног садржаја. Ту функционише и омладински хор, организована је и допунска настава српског језика са учитељицом и вероучитељима као и фолклор за децу и омладину који броји око стотинак чланова. Знатна помоћ око прикупљана хуманитарне помоћи за српску децу са Косова и Метохије долази и од Кола српских сестара", истакао је отац Шкрбић.

Наредног дана песници су се окупили у дому Николе Шуице где је настављено дружење уз поезију и разговор.