Повратак наше дијаспоре подржава и Немачка

Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) укључена је у пружање подршке и стварање услова за одржив повратак наших држављана.

Развојна сарадња Србије и Немачке започела је после демократских промена, 2000. године. У то време је и ГИЗ отворио и своју канцеларију у Србији.

"Средства за развојну помоћ проистичу превасходно из немачког савезног министарства за економску сарадњу и развој, док их ГИЗ само имплементира у виду техничке подршке. Немачка је до сада у Србију инвестирала преко 2 милијарде евра, што Немачку чини главним билатералним донором у Србији", каже Марија Бранковић.

У нашој земљи ГИЗ сарађује са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и са другим државним институцијама у секторима у којима ГИЗ пружа развојну помоћ. Када је реч о значају укључивања дијаспоре у економски развој Србије у овој организацији кажу:

"Србија је традиционално земља високе емиграције, са великим бројем висококвалификованих стручних људи који раде или бораве у иностранству. Ово је свакако један ресурс који је потребно искористити, али је тим ресурсом потребно и управљати. Такође, успешно интегрисани мигранти су, по правилу, врло мотивисани и са собом су понели одређена знања, вештине, понекад новац и контакте да могу да допринесу развојном путу Србије", каже Бранковић.

ГИЗ има и програме подршке партнерским институцијама које пружа у циљу бољег управљања миграционим токовима.

"Кроз различите понуде и конкурсе. Ми подржавамо и краткорочни и средњорочни повратак квалификованих кадрова из дијаспоре, тако што им проналазимо радно место у адекватној институцији или компанији, уз опремање радног места и додатка на плату, како би могли да што боље пренесу стечена знања у иностранству. Такође, подржавамо и отварање предузећа припадника дијаспоре, поготово у иновативним делатностима", каже Марија Бранковић.

Кроз програм Миграције и дијаспора, ГИЗ помаже и у запошљавању наших стручњака у Србији.

"У оквиру програма "Миграције и дијаспора" докторки наука Марији Ђорђевић, опремљено је радно место на Филозофском факултету. Наиме, др Марија Ђорђевић, докторирала је и радила на универзитету у Хилдесхајму, након чега је ангажована и сада је постала научни сарадник Филозофског факултета у Београду. Она је превасходно ангажована у Центру за дигитализацију историје уметности, а летос је одржала и двонедељни семинар за студенте и будуће кустосе, који је подржан финансијски од немачке службе за академску размену", каже Бранковић.

Када је реч о даљим плановима ГИЗ-а у Србији, у овој организацији истичу значај усвајања стратегије о економским миграцијама и акционог плана за имплементацију стратегије који је усвојила Србија, чији је циљ успоравање одласка наших грађана у иностранство и привлачење наших високообразованих кадрова из иностранства, односно њихов повратак у Србију. ГИЗ је спреман да помогне спровођење у дело ових докумената, као и доприношењу даљем развоју Србије.