Избори и Олимпијада одлажу дигитализацију

Телевизијске антене у Србији не одлазе у старо гвожђе од 4. априла следеће године за када је било планирано искључење аналогног и прелазак на дигитални ТВ сигнал. Како је за наш лист потврдила Ирини Рељин, помоћница министра задужена за телекомуникације, почетак тог процеса биће одложен, али ће припремни радови бити настављени.

- Следеће године се одржавају избори, за које смо мислили да ће бити раније, а ни једна држава не сме да ради дигитализацију пред изборе. Такође, очекује нас и Европско првенство у фудбалу и Олимпијске игре, тако да не можемо да почнемо искључење дигиталног сигнала пре него што се све то заврши - наводи Рељин.

Делимични прелазак на дигиталну ТВ, додаје она, почеће тек крајем 2012. и то зонски, на појединим деловима територије на којима ће бити успостављена пробна мрежа од 15 предајника малих снага. На овакав приступ наша држава се одлучила јер због великог броја ТВ станица и заузетости фреквенцијског спектра готово да није могуће упоредо емитовање аналогног и дигиталног сигнала, као што су радиле поједине земље.

Колико ће новца бити потребно за цео процес дигитализације, за сада се не зна прецизно, али је процењен на 75 милиона евра. Највећи трошак представља изградња дигиталне мреже, док је мање новца потребно за пријемнике за домаћинства која програм примају преко земаљске антене, а немају телевизоре који подржавају дигитални сигнал.

- Од 2,7 милиона домаћинстава у Србији, 57 одсто је упућено на земаљски пријем, што значи да око 1,5 милиона њих мора имати ту пријемничку базу. Претпостављам да ће социјално угроженим породицама бити надокнађена средства за куповину опреме - каже помоћница министра.

У суседној Хрватској, која је пре годину дана прешла на дигитално емитовање, држава је домаћинствима поделила купоне у вредности од 10 евра за које су могли да купе најјефтинију опрему или да додају још толико, па да имају већи избор. Иако је гашење аналогних предајника завршено за само десет месеци, припреме су, према речима Жељка Табаковића, помоћника директора хрватске Агенције за пошту и електронске комуникације, почеле још 2002, а све је финансирано кредитима и новцем из фондова Европске уније.

Овај сложен посао за који је ЕУ препоручила чланицама да заврше до почетка следеће године, окончан је тек у 17 држава Старог континента, док је 11 најавило датум преласка. Питање је, међутим, хоће ли се ти планови и остварити.

Дарко Раткај, инжењер Европске радиодифузне уније (ЕБУ), каже да је дигитализација једноставнија у земљама где већина гледалаца програм прима преко кабловских мрежа, а мање преко земаљске телевизије, односно кровних антена. Брзина процеса, додаје он, зависи и од количине слободних фреквенција и удела дигиталних пријемника чији се број у Европи годишње увећа за сто милиона.

Према споразуму Међународне уније за телекомуникације, чији је и Србија потписник, као последњи рок за прелазак на дигитално емитовање одређен је 17. јун 2015. године.