Гогић: У дигитализацији смо изнад европских стандарда

"Са мрежом од 208 емисионих станица широм Србије, које смо опремили најмодернијом дигиталном технологијом, постигли смо покривеност од 97,82 одсто становништва Србије, уместо пројектованог европског стандарда од 95 одсто", рекао је Гогић у интервјуу за Бету и ЕурАктив, рекавши да је то показало истраживање пријема дигиталног сигнала.

Мерења и изласци екипа на терен на позив грађана показују да су се проблеми са дигиталним сигналом најчешће јављали због антена, каблова, прикључака, а много ређе и због самих телевизора или сет-топ-боксова, додао је он.

Навео је да је у плану за 2016. ширење мреже земаљских предајника, поправљање инфраструктуре ФМ радија како би се побољшао квалитет радијског програма и нови сервиси за ТВ и мобилне оператере, као и наставак снабдевања емисионих станица агрегатима за случај нестанка струје.

"Један број емисионих станица у нашој мрежи никада није имао резервно напајање електричном енергијом, па је, у случају нестанка струје, долазило до потпуног прекида емитовања ТВ програма. Током ове године обезбедили смо агрегате за резервно напајање једног броја најзначајнијих емисионих станица, а у 2106. години ћемо обезбедити агрегате и упсеве (УПС уређаје за непрекидно напајање) за још седам емисионих станица", рекао је в.д. директора Емисионе технике.

Продају дела спектра који се ослободио дигитализацијом, такозване дигиталне дивиденде, по цени од 105 милиона евра, као и претходно део спектра на 1.800 мегахерца по цени од 21 милон евра почетком године, оценио је као успех.

"Ако се узме у обзир да је дигитализација у Србији укупно коштала око 40 милиона евра, од којих је 10 милиона евра донација Европске уније, Србија је од дигитализације зарадила 126 милиона евра, а чиста добит је нешто мања од 100 милиона евра. Мало ко је у Србији веровао да ће се дигитализацијом ослобођене фреквенције, тзв. дигитална дивиденда, продати тако брзо и толико добро", рекао је Гогић.

Навео је да су у 2015. обновљене зграде и антенски стубови на 163 емисионе станице, 50 емисионих станица из сопствених средстава Емисионе технике и веза, 88 средствима ЕБРД, док је Министарство трговине, туризма и телекомуникација реконструисало 25 капиталних емисионих станица.

"Заборавља се да је у НАТО бомбардовању 1999. године емисионој инфраструктури Србије нанета штета процењена на 420 милиона долара. Стога је реконструкција и обнова поменуте 163 емисионе станице огромног значаја, јер наша емисиона техника тек сада, толико година након бомбардовања, добија квалитетне зграде, објекте и антенске стубове", навео је он.

Додао је да се у јануару планира почетак радова на изградњи нових емисионих станица у Сомбору и Киикинди, чији завршетак је планиран до априла 2016. године.

Од јуна су, како је рекао, на више од 14 локација изграђене и пуштене у рад нове емисионе станице, док је у плану и даље ширење, конкретно у општини Вршац, Белој Цркви, Беочину, Лединцима, Буковцу и другим местима.

"Пре 20-ак дана обновили смо и пустили у рад емисиону станицу Сремски Карловци, а пре десетак дана пустили смо у рад Голију, на којој смо, у најкраћем року, изградили из темеља нову емисиону инфраструктуру. Захваљујући њој више од 30.000 грађана је добило квалитетан дигитални ТВ сигнал", навео је он, додајући да су тиме покривена и нека подручја која никад нису имала дигиталну тв.

Према речима в.д. директора Емисионе технике и веза, у Србији је у дигитализацији уграђена модернија дигитална технологија него у већини европских земаља, а циљ је да се и сигналом покрију и преосталих два одсто становништва.