Читај ми!

Комисија брине о широкопојасном приступу

Национална комисија за широкопојасни приступ и дигитални развој основана је данас у Београду, а њен главни задатак биће промоција значаја широкопојасног приступа Интернету.

Комисија ће бити усмерена на то да обезбеди универзално доступан и приступачан широкопојасни приступ, који ће до 2015. године користити 40 одсто домаћинстава у Србији, као и нове моделе пословања приватног сектора који ће довести до реализације ове визије, закључено је на првој, оснивачкој седници.

Осим тога, Комисија треба да обезбеди стабилан регулаторни оквир, који ће приватном сектору омогућити ефикасно пословање, квалитетне услуге широкопојасног приступа, сталне иновације и одржив развој, затим бољу сарадњу државних институција, приватног сектора и академске заједнице, како би се подстакло креирање домаћих Интернет садржаја.

Како је речено, неопходна је и одговарајућа развојна политика владе која ће поставити јасне смернице и циљеве за пружање услуга е-управе, е-здравства и е-образовања и стимулисати повећање тражње за широкопојасним приступом.

Према речима државне секретарке за дигиталну агенду Јасне Матић, развој широкопојасног приступа даје суштински допринос остваривању главних развојних циљева сваке земље, као што су отварање нових радних места, убрзање привредног раста, повећање продуктивности и дугорочном унапређењеу конкурентности привреде.

''Србија треба да искористи технолошку револуцију, да крене у сусрет променама и да на овом технолошком таласу подигне квалитет живота својих грађана у свим битним аспектима - образовању, здрављу, али и е-управи тј електронској комуникацији са државом'', истакла је Матић.

Она је подсетила да су неке фирме и државе схватиле колико се променило глобално тржиште и односи међу људима и држава и на основу тога направиле огромне резултате.

''Фирме су схватиле да умрежено друштво даје нови квалитет, да уз мале трошкове долази до великих иновација и да се уз мноштво малих трансакција прави изузетно велики промет и профит'', додала је Матић.

Матић је подсетила и да је према извештају Европске комисије Србија у врху када је реч о стопи раста фиксног широкопојасног приступа, док извештај УН смешта Србију међу три земље које су оствариле највећи помак у развоју електронске управе, па је наша земља сада на 51. месту.

Генерални секретар Међународне уније за телекомуникације (ITU) Хамадоун Туре је казао да ће широкопојасни приступ интернету, посебно мобилни приступ бити кључни фактор за е-образовање, е-управу и е-трговину.

''Наш крајњи циљ је друшто знања, информационо друштво, друштво у коме ће свако моћи да приступи информацијама, да их искористе на иновативан начин, али што је још важније и поделе са другима'', нагласио је Туре.

Он је истакао и да је за мала и средња предузећа, која запошљавају највећи број радника, од кључног значаја доступност мобилног широкопојасног интернета.

Директор Републичке агенције за електронске комуникације (РАТЕЛ) Милан Јанковић је казао да је тренутна вредност тржишта телекомуникација у сервисима око 1,5 милијарде евра што је око пет одсто БДП.

Према његовим речима, широкопојасни сервиси би у периоду од 2015-2020. године допринели повећању броја запослених за 25.000, али и оснивању око 17.000 нових предузећа у овом сектору.

Јанковић је истакао да се у последње три године број интернет претплатника повећао за око 50 одсто.

Он је подсетио на значај Националне широкопојасне мреже, у чији састав би могло да уђе више од 5.000 километара оптичких каблова Електропривреде Србије, потом мрежа Железница Србије, као и академска мрежа АМРЕС, а она би допринела квалитетнијим сервисима у свим областим друштва.

Национална комисија је основана по угледу на глобалну Броудбенд комисију, а састоји се од 28 чланова из најразличитијих сектора, међу којима су челни људи сва три оператора Телекома Србија, Теленора и Вип мобајл - Бранко Радујко, Ћел Мортен Јонсен, Танасис Кацирумпас, потом председник САНУ Никола Хајдин, ректор Београдског универзитета Бранко Ковачевић, као и директори представништава мултинационалних компанија, медија и државних институција.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 04. јул 2024.
16° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару