Не може се прецизно рећи на колико хектара шума и хангара у Србији расту гљиве. Неколико хиљада берача упослено је у приватним фирмама које узгајају или имају дозволу за бербу печурака на одређеном делу земље. Берачи углавном пролазе обуку у оквиру предузећа, али то нико не контролише. Због тога се често дешава да неправилним брањем, печурке, па и многи други плодови, више тамо не расту. Откупна цена печурака је извозом оборена због, како тврде власници, курса динара и евра, где они горе прођу. На домаћем тржишту немају покривеност услед много нерегистрованих берача који на пијацама и ван продавница, без декларације продају гљиве за које немамо гаранцију ни где су убране, чиме третиране, а ни која су врста. То, у оваквом стању ствари, нико и не може да нам гарантује. Шта је важно знати када се беру гљиве, можемо ли то уопште „на своју руку”, одакле стижу печурке које једемо, зашто не постоје лиценце за обучене бераче гљива? На та питања одговарају
Небојша Станојевић, председник Удружења за лековито биље Србије „Др Јован Туцаков” из Сокобање и власник једног предузећа за брање и продају печурака,
Милић Поповић, такође власник компаније за прераду и продају печурака из Чачка, и
Драгић Томић, инжењер шумарства и председник Гљиварског друштва из Ваљева.
Други сат емисије започећемо рубриком „Датум, време, место", подсећајући се отварања, рада и данашњег доприноса Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић" у Београду.
Иза 15 часова говорићемо и о предстојећем Међународном фестивалу музике и игре „Амадеус" који ће у више београдских концертних сала окупити велики број ученика основних и средњих музичких школа Србије, са циљем развоја културе у нашој земљи и мотивације младих уметника да кроз сваки наступ унапређују своје извођачко умеће.
Водитељ: Круна Пинтарић
Коментари