Зелена градња – решење да се смањи загађење

Европски зелени договор има за циљ да Европа буде први климатски неутралан континент до 2050. године. Да би се то постигло, неопходне су промене и у грађевинском сектору. Према анализи Европске агенције за заштиту животне средине, загађење би могло знатно да се смањи применом принципа зелене градње, рециклажом грађевинског отпада и смањењем коришћења бетона, цемента и челика.

Производња грађевинског материјала и потрошња енергије за грејање и хлађење зграда узроци су емисије више од 60 одсто штетних гасова у атмосферу.

"Свакако и код нас једна од ствари о којој се прича јесте та енергетска ефикасност. Држава већ има фонд који се односи на јавне објекте и треба да се формира фонд који ће се односити на приватне објекте. Енергетска ефикасност, ми смо у томе врло слаби, слаби у смислу тога да имамо преко 300.000 кућа које су неизоловане и трошимо четири до пет пута више него што Европа троши за загревање таквих кућа", објашњава Драгана Корица из Савета зелене градње Србије.

Производња цемента и бетона могла би да се смањи, ако би се рециклирао грађевински отпад. У Србији годишње око 70 милиона тона грађевинског отпада заврши на депонијама.

"Немамо законске норме под којима би могли да радимо то, да рушимо, да одвајамо материјале и да рециклирамо, да их вратимо назад у производњу и то у којим процентима требало би дефинисати. Деветесет пет одсто грађевинског материјала из једног објекта може да буде употребљено у производњи других грађевинских објеката", наводи Виктор Кобјерски испред Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу.

Потрошња енергије и емисија угљен-диоксида могу да се смање и зеленом градњом и зеленим површинама.

"Иначе је 28 квадрата зеленила потребно по човеку, према неким параметрима светских асоцијација. Битно је да повежемо то зеленило у један заједнички систем. И то је нешто што се данас ради свугде у свету, од Хонг Конга где је најтеже, до Сингапура који има најбољу ситуацију везано за однос зеленила са људима и наравно нордијске земље и Канада и Аустралија", наглашава проф. Ева Ваништа Лазаревић са Департмана за урбанизам Архитектонског факултета у Београду.

Београд има 14 квадратних метара зеленила по становнику, Врачар на пример свега два метра.

Када би сви европски градови покушали да достигну Беч који има 120 метара квадратних зеленила по становнику, а државе Данску која већ рециклира више од 90 одсто грађевинског материјала, Европа би свакако имала веће шансе да у нарене три деценије достигне циљ – да буде први климатски неутралан континент .