Европа следећа америчка "царинска" мета – Бојан Станић: Два проблема која се тичу Србије

Цео свет је у ишчекивању царина које уводи Доналд Трамп. Мексико и Канада су одахнули на 30 дана. И док Европа чека америчке мере, последице и саме најаве већ се осећају.

Поставља се питање може ли све то на крају ипак бити само дисциплиновање савезника у подели света на Исток и Запад.

Помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију у Привредној комори Србије Бојан Станић рекао је за РТС да они збијају редове у новој фрагментацији светске привреде која је у току.

"Имајући у виду да они имају споразум о слободној трговини са Мексиком и Канадом и заиста је било чудо да се уведу те царине. Чули смо да ће бити најмање на 30 дана ограничено увођење тих царина. Верујемо да ће то бити трајно. Администрација у Вашингтону неколико пута je показала да је практично непредвидива“, каже Станић.

Кина највећи изазивач

Према његовим речима, та фрагментација се заиста дешава.

"У последњих неколико деценија имали сте економске конкуренте који су се појавили на међународној сцени, а ти економски конкуренти који су показали да су конкурентнији у производњи, у заузимању међународног тржишта, постају и политички конкуренти. У том смислу имали смо и јасне изјаве америчких званичника о њиховим стратешким документима да је Кина највећи изазивач, односно претња америчкој економско-политичкој, условно речено, доминацији у свету. У том смислу је политика обуздавања заиста узела маха и то се види кроз протекционистичке мере и ово што је било најављено из Вашингтона и што је сада одложено. Говорили су аналитичари да то није било виђено у последњих 100 година“, наводи Станић.

Царине на робу из Кине

Станић подсећа на 2019. годину, када је почео трговински рат између Вашингтона и Пекинга, а тада су уведене царине на увоз основних индустријских метала из Кине, али и из других делова света, што је касније довело до увођења и квота на увоз челика из Србије, које и даље трају, што је мимо споразума о слободној трговини.

"Али, чињеница је да та фрагментација узима маха и оно што је битно – смањује потенцијал привредног раста на глобалном нивоу, ланци снабдевања су угрожени практично последњих пет година и управо због те угрожености многи економски центри хоће да имају краће ланце снабдевања да би били поузданији и да буду мање зависни од удаљених тржишта, где су обично и њихови политички конкуренти“, подвукао је Станић.

Прети ли инфлација

Последњи подаци из еврозоне, коју покрива Европска централна банка, показују да је раст инфлације 2,5 одсто, иако је њихов циљ два одсто.

То је, како каже, због нестабилности у свету која се одражава и на цене енергената, основних индустријских метала и прехрамбених производа, јер је пољопривреда зависна и од енергената. Додаје да је то круг који не дозвољава да се проблем инфлације стави ад акта и због тога још имамо релативно високе каматне стопе централних банака, које служе за обуздавање инфлације.

"Из тог разлога имамо мању инвестицију на активност у свету, пре свега, у западној Европи и у Америци, због тих високих каматних стопа, што се наравно види и у Србији, имајући у виду да централна банка и даље држи ту стопу на релативно високом нивоу“, истакао је Станић.

О несташици хране и расту цене злата

"Раст цена свакако се дешава и оно што је битно када говоримо о несташици хране, не може то да задеси Европу. Дакле, ту је само питање цене, не у смислу количина које се могу Европи испоручити, али свакако да је несташица хране, односно пораст цена, велики проблем за брзорастуће земље у погледу популације, које су у подсахарској Африци, на Блиском истоку, што може опет довести до одређених социјалних проблема као што су мигрантски таласи“, објашњава Станић.

Одговарајући на питање шта за грађане значи да берзе трепере, Станић каже да то значи неизвесност.

Због тога се повећава тражња за златом као мером сигурности. То се симболично назива сигурном луком. Нагло је скочила цена злата када су најављене америчке царине. Онда је дошло до благе корекције, односно до пада цене злата када је речено да одлажу за 30 дана, додаје Станић.

"Међутим, и даље се цена злата креће више од 2.800 долара по унци, што значи да је то практично рекордан ниво и очекује се да злато на том нивоу и остане, као мера сигурности. Посебно је Европа била забринута због тих нових царина и потенцијално царина које ће бити уведене на увоз робе из Европске уније. Немачка је ове године проценила стопу раста своје привреде на 0,3 одсто, а уколико би се десио такав спољни шок, свакако би се привреда опет нашла у минус фази, што би била трећа година заредом и заиста значајно умањење потенцијала економске моћи те земље“, указује гост Дневника.

Следећа мета Европа

Следећа мета Вашингтона требало би да буде Европа, пре свега Немачка.

Одговарајући на питање колико ће привреда целе Европе зависити од мера према Немачкој, Станић напомиње да ће зависити у великој мери када говоримо о Европској унији, од Сједињених Држава, због увоза енергената из Америке, јер се морало одустати од енергената који долазе из Русије.

Према његовим речима, Европа је постала зависна много више од течног гаса који долази из САД.

"У безбедносном смислу је свакако зависна, такође и у погледу високих технологија, због чипова који се користе у индустрији високих технологија. Међутим, уколико ви сада морате као савезник Америке смањивати зависност од Кине, што је део и те шире политике обуздавања, поставља се питање где ћете ви пласирати робу уколико чак и Америка уведе царине и самим тим смањи конкурентност ваше робе, а притом немате капацитет да у потпуности задовољите потребу кроз унутрашњу производњу, имајући у виду да је Европа заиста ресурсно зависна земља и у погледу становништва јер становништво стари“, каже Станић.

Просечни Европљанин је знатно старији од просечног становника Америке и у том смислу Европа се суочава са изазовима које мора решавати, а питање је колико ће бити успешни резултати тих реформи у време када влада велика неизвесност и када влада повишен политички ризик у Европи, због рата у Украјини, због социјалних питања и због тога долази до премештања једног дела капитала из Европе у САД.

Сељење капитала

"Прошле године видели смо да су инвестиције из Америке које су долазиле у Србију практично биле на сличном нивоу као и из Немачке, што да није био раније случај. У том погледу долази до сељења капитала, посебно оног који је оријентисан на високе приходе и приливе и на високе технологије, имајући у виду америчку привреду која је доста подржана од енергената који се ту могу производити“, каже Станић.

Подсећа да је нова администрација рекла да ће повећати производњу нафте како би прешла и у значајног извозника тог енергента, а свакако ту је и могућност додатне новчане емисије долара чиме би се подржала домаћа привреда, а самим тим тај инфлаторни притисак не би био толико велики када би се на исти начин понашала Европска централна банка, имајући у виду да евро није толико светски новац као што је амерички долар.

Царине и српска роба

Србија је зависна од европског тржишта. Станић уочава два проблема када је реч о Србији.

"Опада тражња за производима из Србије у ЕУ што је последица њихових ниских стопа раста. То је једна ствар. Друга је, на пример, уколико би заиста биле уведене те царине Америке, као што је било случај 2019. године, да ли би Европа кроз тај реципроцитет, обухватила и земље које су кандидати“, каже Станић.

Сматра да то не би требало да буде тако, имајући у виду да смо земља која има споразум о слободној трговини.

"Ми смо видели податке за прошлу годину када говоримо о извозу робе, имамо благ пад извоза робе у Немачку, али и значајан раст извоза у Сједињене Државе. То тржиште се све више отвара за наше производе и услуге, посебно услуге јер смо, на пример, у прошлој години за 11 месеци, имали 1,6 милијарди евра извоза услуга информационих технологија на тржиште Америке. Са друге стране, оно што је битно је и то стратешко партнерство које је потписано у области енергетике и врло значајна ствар је у погледу тих инвестиција које долазе из Америке које су углавном оријентисане у информационе технологије које су један од приоритета развоја Србије у наредних 10 година“, закључио је Станић.