Рускиња из Сибира - у колу српских традиционалних игара у Пироту

Млада Рускиња Александра Давиденко, дипломирана правница, већ неколико месеци борави у Пироту. У Србију је дошла у оквиру програма културне размене. Поред својих обавеза, јер ради у једној породици, труди се да научи српски језик, а слободно време користи и да упозна природне лепоте Пирота и нашу културу.

Кроз традиционалне игре и песме, може се много тога сазнати о културном наслеђу једног народа. Тиме се руководи и Александра Давиденко,па се убрзо након доласка у Пирот придружила фолклорном ансамблу Дома културе. Уметност не познаје границе, али се народне руске игре прилично разликују од српских.

"Карактеристично за руске игре је да се покреће цело тело - и ноге и руке и глава - и веома је важно кретати се правилно, како би све било у хармонији”, објашњава Александра Давиденко из Русије. „Зато је мени у почетку било тешко да схватим како се покрећу ноге - јер у српском фолклору акценат на њима. Временом сам савладала основне кораке, лакше памтим нове”, истиче она.

"Ово је први пут да имамо Рускињу у нашем ансамблу - уопште неку девојку или момка из неке друге државе. То је за нас част“, каже Милош Јончић, уметнички руководилац фолклорног ансамбла Дома културе у Пироту. И додаје: “Наравно, наша врата су отворена и ето, ми смо пристали. Временом, како су пролазиле пробе, видео сам да она има потенцијала и бавила се фолклором у својој земљи."

На питање како она коментарише нашу музику, колико се разликује - Душан Ђорђевић, руководилац оркестра Дома културе одговара: „Музика се разликује доста по ритму, њихови ритмови су - да кажем - правилни. Код нас има тих мешовитих ритмова који су јој били интересантни, али и страни у том тренутку. Али, је брзо савладала."

С обзиром на то да Александра долази из Иркутске области где је зими уобичајена температура 25 степени испод нуле, клима у Пироту је веома пријатна, такви су каже и људи.

"У српско-руској породици где боравим и радим ми је веома пријатно, имамо диван однос - комуницирамо на оба језика, јер и деца знају руски. Генерално су ме људи у Пироту љубазно дочекали, гостопримљиви су и предусретљиви. Иначе, Кеј је моје омиљено место за шетњу, допада ми се град и природне лепоте у околини", наглашава Александра Давиденко.

Традиција, људи, природа, кухиња - све је веома интересантно. Проблем је што учи два језика, каже у шали Александра, српски књижевни и пиротски говор - који је њој компликован за разумевање. Ипак, не одустаје од учења.

Научила је да каже - „Здраво, добар дан, добро јутро, добро вече." "Знам и да питам „Како се зовеш?", додаје.

Александра ће бити „Пироћанка" до јуна, када се завршава програм. У Русију ће понети лепе успомене из града на Нишави, а било би јој драго да се некада поново врати.