Tvrdoglava i uporna vinova loza u centru Zemuna, jedinstven spomenik prirode

Čak četiri stana na prvom spratu u Gospodskoj 4 prekrilo je gusto lišće vinove loze. Grozdovi su vešto i visoko skriveni u krošnji. U hladovini krošnje su jedna kožarska radionica i suvernirnica.

Komšije kažu da je loza tvrdoglava, uporna je da se proširi i na druge terase i da dohvati sledeći sprat. Ne bune se, ipak je starija od svih starosedelaca Zemuna, prema procenama stručnjaka, i do 130 godina.

„Dakle, čokot koji je ove starosti i da ima ovakav izgled je retkost, ne samo na srpskim, nego na prostorima vinogradarskih, ne samo vinogradarskih zemalja“, napominje Nebojša Marković, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Prema pričama stanara, ovaj čokot zasadila je bogata porodica Pulja, po starom srpskom običaju da svaka kuća ima vinovu lozu u dvorištu kako bi porodica napredovala.

Dalje je brigu preuzela trgovačka porodica Živanović. Iz jednog čokota rasle su tri grane. Preživela je bolesti, zimu, sušu i čak sedam bombi tokom Drugog svetskog rata. Danas je ostala samo jedna grana koja je, kažu komšije, najlepša u maju, kada im iznenadi pragove kuća.

„To se dešava preko noći. U bukvalnom smislu te reči. Ujutru kad smo ustali loza je već bila na ulaznim vratima, sve se odjednom desilo“, kaže Biljana Matić, stanarka Gospodske ulice broj 4.

Pelcer ove loze stigao je i do Oplenca, Hilandara, Amerike i Japana. Istraživanja stručnjaka Poljoprivrednog fakulteta pokazala su da je ova sorta grožđa izuzetno zdrava i za srce, protiv virusa, bakterija, čak i kancera.

Ali, ipak ima manu. Iako je grožđe vrlo slatko, a ukusno kao iz Provanse, ne treba preterati sa vinom od ove vrste. Jer ima više etanola nego ostale sorte. Pa iako loza čuva glavu od sunca, od vina može i da zaboli.