Читај ми!

Једноставан тест крви могао би да помогне у превенцији хиљаде срчаних удара, показала научна студија

Хиљаде срчаних и можданих удара могло би се спречити уз помоћ једноставног теста крви, показује истраживање. Тестови на тропоним могли би да помогну у откривању „прикривених“ знакова и предвиђању ризика од евентуалних кардиоваскуларних испада, указују истраживачи.

Једноставан тест крви могао би да помогне у превенцији хиљаде срчаних удара, показала научна студија Једноставан тест крви могао би да помогне у превенцији хиљаде срчаних удара, показала научна студија

Према истраживању које је финансирала Британска фондација за срце, чији резултати су објављени у часопису Америчког колеџа за кардиологију, провера нивоа тропонина код пацијената могла би да омогући лекарима да предвиде ризик од кардиоваскуларних испада са много већом тачношћу.

Тропонин је назив за групу протеина који учествују у регулацији рада срца, односно контракција срца и скелетних мишића. Протеин се налази у ћелијама срчаног мишића и улази у крв када је срце оштећено. Када симптоми указују на инфаркт, једна од првих лабораторијски анализа је одређивање нивоа тропонина у крви.

Спроведено истраживање указује да би јефтини тестови такође могли да се користе за откривање „притајених“ оштећења срца и помногну у предвиђању будућих ризика од кардиоваскуларних испада код пацијената.

Тестови, који се могу урадити заједно са рутинским тестовима холестерола у ординацијама опште праксе, могли би омогућити превентивно лечење, као што су статини, са могућношћу да се избегну хиљаде срчаних и можданих удара.

Главни аутор студије, проф. др Ануп Шах, наводи да је тропонин, чак и у нормалном опсегу, снажан показатељ прикривеног оштећења срчаног мишића.

„Као такав, тест пружа додатни слој информација које можемо да користимо да повећамо нашу тачност приликом предвиђања ризика. Желимо да идентификујемо што је могуће више људи са високим ризиком, тако да нико не пропусти прилику да добије превентивни третман."

Додавање тестова на тропонин у постојеће смернице за процену срчаног ризика могло би да помогне у уочавању пацијената са високим ризиком који би имали користи од превентивног лечења, исиче Шах, што би смањило њихов ризик од будућих проблема са циркулацијом.

Студија је показала да су људи са вишим нивоом тропонина у крви били у већем ризику од срчаног или можданог удара у року од 10 година. Модел показује да људима за које се утврди да су у средњем ризику на основу постојећих параметара кардиоваскуларног здравља, тестови тропонина би спречили један срчани удар на отприлике сваких 500 тестираних људи.

Истраживачи су анализирали здравствене податке више од 62.000 људи широм Европе и САД. Свакој особи су измерени нивои тропонина, као и конвенционални фактори ризика као што су старост, крвни притисак, историја дијабетеса, статус пушења и ниво холестерола.

Учесници су потом праћени једну деценију да би се видело да ли су имали срчани или мождани удар.

Тренутне процене кардиоваскуларног здравља користе алгоритам за предвиђање ризика пацијента од срчаног или можданог удара у наредних 10 година на основу њихових фактора ризика, укључујући нивое холестерола мерене тестом крви.

Додавањем резултата тропонина овим постојећим факторима ризика, предвиђања алгоритма су била до четири пута тачнија од додавања само резултата холестерола, истичу истраживачи.

Оно што је најважније, модел алгоритма је указивао да су тестови на тропонин били посебно ефикасни у уочавању опасности код људи за које је тренутно процењено да су изложени „средњем ризику“ од кардиоваскуларних проблема. Ова група средњег ризика може представљати проблеме за докторе, јер њихов ризик није довољно висок да оправда превентивно лечење.

Студија је открила да додавање тестова на тропонин значи да је до осам одсто људи класификованих као средњи ризик промењено у високоризичне. Нуђење превентивних третмана, као што су статини, рекласификованим пацијентима могло би спречити хиљаде срчаних или можданих удари.

„Ови нови подаци указују да би додавање овог теста крви тренутним моделима за предвиђање ризика могло да помогне медицинским стручњацима да идентификују више људи који су под већим ризиком и дају савете и лечење како би смањили ризик од будућег срчаног и можданог удара“, истиче професор Брајан Вилијамс главни научни и медицински саветник Британске фондације за срце.

субота, 12. април 2025.
11° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом