Велико истраживање: Шта трудноћа заиста ради телу жене

Бројке су импресивне: више од 300.000 порођаја су научници из Израела и САД ставили у фокус својих истраживања и извршили око 44 милиона мерења. Резултат је изузетно тачна слика о променама у женском телу пре и после трудноће.

За потребе студије анонимно су спроведена детаљна анализа крви, урина и других параметара. На пример, мерени су ниво холестерола у крви, број имуних ћелија и црвених крвних зрнаца, упални процеси, као и подаци о стању јетре, бубрега и метаболизма. Укупно је у обзир узето 76 параметара.

Анонимни подаци из периода од 2003. до 2020. потичу из досијеа пацијенткиња највећег израелског сервиса здравствених услуга. За потребе студије обрађени су само подаци жена између 20 и 35 година које нису узимале лекове и нису имале никакве хроничне болести.

Резултати су показали различите ефекте трудноће и порођаја у до сада незабележеној свеобухватности, каже Ури Алон, биолог при Институту Вајцман у Реховоту у Израелу, који је уједно био руководилац студије. Она је првобитно објављена на научној платформи Science Advances и након тога у часопису Nature, а подржао ју је Европски истраживачки савет.

Трудноћа и порођај утичу дуже на тело него што се мислило

Резултати студије упућују на то да је тело заокупљено последицама трудноће и порођаја дуже него што се претпостављало, каже Џенифер Хол, научница која на Универзитетском колеџу у Лондону проучава репродуктивно здравље. Постоји друштвено очекивање да се жена након рођења детета брзо опорави. „Ово сада је нешто попут биолошког доказа да то није тако“, каже Хол.

Тако се показало да се око половине (47 одсто) од 76 истражених телесних параметара стабилизује у првом месецу после порођаја. Стабилизација друге половине параметара (41 одсто) траје, међутим, од три месеца до годину дана док се не постигне вредност од пре трудноће.

Вредности које се тичу холестерола или функције јетре стабилизовале су се тек након отприлике шест месеци. За важну, тзв. АЛП-вредност, било је потребно чак годину дана да се стабилизује. То јасно упућује на телесно оптерећење кроз порођај, наводи се у студији.

Неке вредности су чак и 80 недеља после порођаја биле још јасно измењене. Повишени су, на пример, били маркери у имуном систему који указују на упале. Ниже вредности забележене су кад су у питању гвожђе у крви и просечна концентрација хемоглобина у црвеним крвним зрнцима.

Нејасно је, међутим, могу ли се те разлике повезати с променама понашања након порођаја или трајним физиолошким последицама трудноће, наводи се такође у студији. Додаје се да је то једно од питања с којима се би наука још требало да се позабави.

Знатне телесне промене у трудноћи

За време трудноће, мајка пролази кроз знатне телесне промене које подржавају раст и развој ембриона, те касније и фетуса. Повећана потреба за кисеоником и храњивим материјама доводи до повећања минутног волумена срца мајке, а њен крвни волумен повећава се и до 50 одсто.

Њено дисање се мења, као и читава хормонска равнотежа. Њени бубрези филтрирају више крви у краћем временском року, њен имуни систем се мења како би се избегло одбацивање ембриона односно фетуса.

Коштани систем мајке такође је погођен променама, као и њен пробавни систем, желудац и метаболизам. За време трудноће и после порођаја постоји повећани ризик од депресије, трудничког дијабетеса, анемије, као и од згрушавања крви. Крварења након порођаја су широм света и даље главни узрок за смрт породиља.

И без компликација, порођај представља дубоку промену. Јер, кад фетус и плацента (орган који у трудноћи настаје и који је одговоран за снабдевање фетуса) напусте тело, одједном престаје њихово деловање на метаболизам и хормоне мајке.

Могућа нова рана дијагноза против ризика у трудноћи

Наука би у будућности могла да омогући да се још пре трудноће препозна има ли нека жена повећан ризик од одређених компликација. У то спадају пре свега по живот опасан повишен крвни притисак, такозвана прееклампсија, или труднички дијабетес. Тренутно се те болести могу дијагностификовати тек током трудноће.

Сада се зна да жене с компликацијама у трудноћи имају другачије вредности маркера него оне које нису имале проблеме за време трудноће. Нова сазнања пружају могућност да се помогне оним женама с високим ризицима, још пре него што затрудне, истиче Џенифер Хол.

„Резултати показују да анонимизоване биомедицинске информације могу да донесу бројна нова сазнања“, каже руководилац студије Алон. Али и други прелазни периоди попут раста и развоја у детињству, пубертету или за време менопаузе, као и ток специфичних болести и процеси оздрављења, могли би тако боље да се разумеју, закључује израелски научник .