Дигитална реконструкција „Титаника" – подводна археологија или холивудизација поморске несреће

Као морнарички официр са дугогодишњим искуством, Милан Комор истиче да то што нове технологије омогућавају сигурно је битно за разумевање онога што се догодило, али поставља се питање шта су домети свега овога.

„После сто и кусур година неко да тврди, да на броду који је имао, рецимо две хиљаде прозора, највећа атракција је то што је уочен један прозор који је пробио лед. Брод се у тренутку удеса боком очешао о ту ледену громаду и ту не да су страдали прозори, него много више од тога. И данас нам они сервирају као, ево ово је велика атракција, некакав снимак, види се поломљен прозор“, наглашава гост Јутарњег програма.

Комор додаје да када брод удари у ледени брег, макар он био само сто метара дужине, мора да потоне у секунди. То што је забележен разбијен прозор, то је више медијска атракција.

Титаник је био брод од 50.000 тона, који је имао преграде. Прорачун је био да брод може да остане у пловном стању ако се наплаве четири преграде, објашњава официр.

„Међутим, очито да је хаварија била мало тежа и жешћа, па је наплављен пети и шести простор и брод је почео да тоне. Е сад, битан је тај тренутак кад се он преломио, јер неспорно на дну је прамац који је доста добро очуван и једна гомила гвожђа недефинисаног. А тренутак прелома брода је био кључан“, истиче морнарички официр.

Може ли открити коначна истина о потонућу Титаника

Истина је да је та драма трајала два и по-три сата и да је брод потонуо. Зато је врло тешко после више од сто година то анализирати, а аутори овог пројекта, напомиње Комор, су из документације која је направљена пре 120 година, урадили дигитализацију и после тих 700.000 снимака под водом лепили на делове.

„Они су знали да ако је на 120 метара пукао брод на пола, на основу документације, пошто се виде котлови на том прелому, то открива да је чврстоћа брода у том моменту кад је почео прамац да тоне, да је дошло до лома, да конструкционо негде у кобилици онај кључни параметар који држи стабилност брода, да је ту пукло нешто“, објашњава гост Јутарњег програма.

Изгледа да и поред тога што је брод изграђен у врхунском бродоградилишту у Белфасту, које је направило преко хиљаду бродова, да инжењери и пројектанти нису рачунали да ће доћи до тога да се брод на некој тачки преломи. Да су то имали у виду, вероватно би конструкција била чвршћа, сматра Комор.

„Ово је донело једну страшну опомену да треба то радити на квалитетнији начин, да то мора да се прорачуна. То се све ради са проценом сигурности – хоће ли се брод нагнути 15, 20, 30 степени, бити до пола под водом, где се ломи, да ли ће или неће. То је донело пуно на усавршавању система конструкције.“

Више комерцијале, мање науке

Гост Јутарњег програма сматра да ће потонуће „Титаника“ и даље остати мистерија, а да се сада на бази најпознатије поморске несреће прави нови талас комерцијализације, попут овог снимања и нових филмова и тако даље.

„Шта ће се сад направити? Већ су у програму филмови, промоције... У свом командном центру у Вашингтону су направили видео-зид 30, 50 метара висок, где се мишем или џојстиком помера брод у размери један према један. Људи стоје и гледају, показују им као неке важне тачке. Нема ту шта много више да се уочи. Ово што кажу да је највеће откриће то што су нашли прозор разбијен, што су открили котлове, или неки вентил од паре који је био отворен, све је то тешка баналност. Мени све личи као да је неки лош мајстор из Холивуда ово урадио“, каже на крају гостовања у Јутарњем програму Милан Комор, морнарички пуковник у пензији.