Читај ми!

Да ли Тик-ток заиста толико угрожава Запад

Кина је изразила незадовољство због закона који је прошао у Конгресу Сједињених Држава који би на крају могао да забрани Тик-ток у САД, назвавши га неправедним. Која су то три највећа проблема да ова апликација друштвених медија изазива такво подозрење и страх на Западу.

Да ли Тик-ток заиста толико угрожава Запад Да ли Тик-ток заиста толико угрожава Запад

Закон који је изгласан у Конгресу Сједињених Држава је најновији потез у вишегодишњем низу безбедносних страхова у вези са апликацијом Тик-ток који је у власништву кинеске компаније „Бајтденс“.

Званичницима, политичарима и особљу обезбеђења у многим западним земљама забрањено је да инсталирају ову апликацију на службеним телефонима.

Колумниста Би-Би-Сија разматра три највеће сајбер безбедносне претње у вези са Тик-током и како кинеска компанија „Бајтденс“ одговара на њих.

1. Тик-ток прикупља „прекомерну“ количину података

Тик-ток каже да је прикупљање података у апликацији „у складу са уобичајеном праксом“. 

Критичари често оптужују Тик-ток да прикупља огромне количине података. Извештај о сајбер безбедности који су у јулу 2022. објавили истраживачи аустралијске сајбер-компаније „Интернет 2.0“ најчешће се наводи као доказ.

Истраживачи су проучавали изворни код апликације и пријавили да врши „прекомерно прикупљање података“. Аналитичари кажу да Тик-ток прикупља детаље као што су локација, који се уређај користи и које друге апликације су на њему.

Међутим, сличан тест који је спровела „Ситизен лаб“ показује да „у поређењу са другим популарним платформама друштвених медија, Тик-ток прикупља сличне врсте података за праћење понашања корисника“.

Слично, у прошлогодишњем извештају Института за технологију Џорџије је наведено: „Кључна чињеница је да већина других друштвених медија и мобилних апликација ради исте ствари.

2. Кинеска влада би могла да користи Тик-ток за шпијунирање корисника

Компанија „Бајтденс“ каже да су потпуно независни и да „нису дали корисничке податке кинеској влади, нити је то од њих захтевано“.

Иако то нервира стручњаке за поверљивост личних података, већина нас прихвата да је предаја делова приватних података договор који склапамо са друштвеним мрежама.

У замену оне нам пружају своје услуге бесплатно, али прикупљају знање о нама и користе га за продају реклама на својој платформи, или продају наше податке другим фирмама које покушавају да нам се рекламирају негде другде на интернету.

Проблем који критичари имају са Тик-током је то што је у власништву технолошког гиганта „Бајтденс“ из Пекинга, што га чини јединственом неамеричка мејнстрим апликацијом. Фејсбук, Инстаграм, Снепчет и Јутјуб, на пример, прикупљају сличне количине података, али су све те компаније основане у САД.

Годинама су амерички законодавци, заједно са већином остатка света, претпостављали ниво поверења: да подаци које прикупљају ове платформе „неће бити коришћени из подлих разлога који би могли да угрозе националну безбедност“.

У извршној наредби Доналда Трампа из 2020. наводи се да би прикупљање података које врши Тик-ток потенцијално могло да омогући Кини да „прати локације савезних службеника и оперативаца, да прави досијее личних података којим би их уцењивали и спроводили корпоративну шпијунажу“.

За сада, докази указују на то да је ово само теоретски ризик – али страхове подстиче неодређени део кинеског закона усвојеног 2017. године.

Члан седам кинеског закона о националној обавештајној служби наводи да све кинеске организације и грађани треба да „подржавају, помажу и сарађују“ у обавештајним напорима земље.

Међутим, истраживачи са Технолошког института Џорџије тврде да је ова реченица извучена из контекста и напомињу да закон такође укључује упозорења која штите права корисника и приватних компанија.

Од 2020. године, Тик-ток је у више наврата покушавао да увери руководиоце да кинеско особље не може да приступи подацима не-кинеских корисника.

Али 2022. године, „Бајтденс“ је признао да је неколико његових запослених у Пекингу приступило подацима најмање два новинара у САД и Великој Британији како би пратили њихову локацију и проверили да ли се састају са запосленима Тик-тока за које се сумњало да су одавали информације у медије.

Портпаролка Тик-тока каже да су запослени који су приступили подацима отпуштени.

Компанија инсистира на томе да кориснички подаци никада нису били ускладиштени у Кини и да гради центар за складиштење података у Тексасу за америчке корисничке податке, а на локацијама у Европи за податке њихових грађана.

У Европској унији, компанија је такође отишла много даље од било које друге друштвене мреже и ангажовала је независну компанију за сајбер безбедност да надгледа употребу свих података на својим европским сајтовима. Тик-ток каже да су „подаци наших европских корисника заштићени у посебно дизајнираном заштитном окружењу и могу им приступити само одобрени запослени под строгим независним надзором и верификацијом“.

3. Тик-ток би могао да се користити као алат за „испирање мозга“

Ову реченицу често цитирају људи који сумњају не само на Тик-ток, већ и на све кинеске компаније.

Из Тик-тока тврде да њихове смернице „забрањују дезинформације које би могле нанети штету нашој заједници или широј јавности, што укључује надзору координисаног неаутентичног понашања“.

У новембру 2022, Кристофер Реј, директор Федералног истражног бироа, рекао је америчким законодавцима: „Кинеска влада би могла... да контролише алгоритам препорука, који би могао бити употребљен да се утиче на наше операције.“ Тврдња је много пута поновљена.

Те забринутости додатно подстиче чињеница да је Тик-токова сестринска апликација, Дујин – која је доступна само у Кини – снажно цензурисана и наводно дизајнирана да подстакне образовне и промовише „здраве“ садржаје за своју базу младих корисника.

Све друштвене мреже у Кини су строго цензурисане, а војска интернет полиције брише садржај који критикује владу или изазива политичке немире.

На почетку успона Тик-тока, било је неколико случајева цензуре на апликацији. Корисници у САД је суспендован налог јер је дебатовала о третману Пекинга према муслиманима у Синђангу. Након жестоке реакције јавности, Тик-ток се извинио и вратио налог.

Од тада је било неколико случајева цензуре, поред неколико контроверзних одлука о модерирању са којима све платформе морају да се баве.

Истраживачи у „Ситизен лабу“ су упоредили Тик-ток и Дујин. Закључили су да Тик-ток не користи исту политичку цензуру.

„Платформа не спроводи очигледну постцензуру“, рекли су истраживачи 2021. године.

Аналитичари Технолошког института Џорџије су такође тражили теме као што су независност Тајвана или шале о кинеском премијеру Си Ђинпингу и закључили: „Видео снимци у свим овим категоријама се лако могу наћи на Тик-току. Многи су популарни и широко дељени.“

Теоретски ризик

Укупна слика показује, дакле, да је у питању теоретски страх – и теоријски ризик.

Критичари тврде да је Тик-ток „тројански коњ“ – иако изгледа безопасно, могао би се показати као моћно оружје током сукоба, на пример.

Апликација је већ забрањена у Индији, која је 2020. предузела мере против апликације и десетине других кинеских платформи.

Али америчка забрана Тик-тока могла би имати огроман утицај на платформу, пошто типични амерички савезници често иду укорак са таквим одлукама.

То је било очигледно када су САД успешно покренуле позиве да блокирају кинеског телекомуникационог гиганта „Хуавеј“ да буде укључен у постављање 5Г инфраструктуре – опет, на основу теоретских ризика.

Вреди напоменути, наравно, да су ови ризици једносмерна улица. Кина не мора да брине о америчким апликацијама јер је приступ кинеским грађанима био блокиран дуги низ година, закључује новинар Би-Би-Сија.

понедељак, 17. јун 2024.
22° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије