Дезинформације о менталном здрављу са друштвених мрежа пут ка продубљењу проблема

Они који траже помоћ на друштвеним мрежама могу се суочити са сумњивим саветима, као што је предлог да се против анксиозности борите тако што ћете појести наранџу под тушем, а није реткост ни промоција суплемената са ограниченим доказима за ублажавање анксиозности као што је шафран, магнезијум глицинат и босиљак.

Међу дезинформацијама које се налазе у најпопуларнијем саджају на Тик-току уз хаштаг #mentalhealthtips предњаче лажне тврдње, злоупотреба терапеутског језика и „брза решења“ за менталне проблеме.

Наићи ћете и на методе лечења трауме у року од сат времена, а штетно је и то што се нормална емоционална искуства представљају као знак граничног поремећаја личности или злостављања.

Хиљаде инфлуенсера пласирају дезинформације о менталном здрављу на онлајн платформама. Неки то раде из наивног уверења да ће њихово лично искуство помоћи људима, али има и оних који желе да повећају број пратилаца или да продају производе.

У истраживању које је спровео британски Гардијан, стручњаци су на Тик-току уочили дезинформације у видео-снимцима које је пратио поменути хаштагом. Ово су најчешће.

Патологизација нормалних емоција

У неколико најпопуларнијих видео-снимака о граничном поремећају личности сугерише се да су симптоми поремећаја нешто што су у ствари свакодневна искуства попут осећаја анксиозности када морамо да променимо планове, затим промене расположења или страха од напуштања.

Често се приказује да се депресија манифестује на радном месту као недостатак концентрације, осећај умора, низак ниво енергије, губитак апетита и раздражљивост.

„Иако се неки од тих симптома преклапају са депресијом, они могу бити присутни у низу ситуација у којима се човек може наћи“, истакао је Лијам Модлин, терапеут и истраживач за побласт психологије на Краљевском колеџу у Лондону.

Злоупотреба израза које користе терапеути

Објашњавајући узрок промене расположења људи са биполарним поремећајем, један инфлуенсер наводи да се њихово „емоционално клатно“ креће више и брже него код већине. Међутим, ово је погрешно тумачење јер ти људи доживљавају продужене промене расположења током неколико недеља, а не брзе „промене расположења“.

„Ово је пример злоупотребе дијагнозе менталног здравља да би се погрешно објаснило или оправдало понашање. Особа са биполарним поремећајем може сматрати да је ово тривијализација искуства живота са исцрпљујућом и озбиљном менталном болешћу“, објаснио је Дан Поултер, психијатар и бивши британски министар здравља.

Професорка психијатрије на Краљевском колеџу у Лондону Рина Дута указује на проблематичну употребу термина и дијагноза у популарном клипу у којем се сугерише да када се особа спрема за самоубиство, постаје „скоро биполарна“. Тиме се додатно стигматизује ментално здравље, истакла је проф. Дута.

У једном снимку тврди се да су знаци злостављања често извињавање, раскид због малих несугласица, потреба за осећајем сигурности, преосетљивост на критику и скривање осећања.

„Понашања која су описана, иако су потенцијално присутна у случајевима злостављања, нису искључива за злостављање и могу се појавити у разним другим контекстима. Представљањем ових знакова без довољно контекста или дијагностичких нијанси, подстиче гледаоце да сами дијагностикују или погрешно означе сложене односе као злостављање“, истакао је Модлин.

Предлагање „сам свој мајстор“ терапија и лажне тврдње

Најчешћи облик дезинформација садржаних у видео-снимцима представљају алтернативни савети за решавање менталних проблема.
Тако један корисник Тик-тока промовише методу за коју каже да је јефтинија од медицинске терапије и да има мање нуспојава од антидепресива, а уз то омогућава људима да се „излече од трауме за сат времена“. Током 15 минута описани су и примери трауматичних искустава.

„Ниједно истраживање не указује на то да је ово довољно за излечење, дефинитивно не за сат времена. Такође, без подршке искусног терапеута постоји ризик да се особа врати у трауму“, рекла је Амбер Џонстон, акредитовани психотерапеут.

Други снимак сугерише да је плакање умирујуће и добро за обраду емоција, укључујући стимулисање ослобађања кортизола.

„Промене нивоа кортизола повезане са плакањем су сложене и не могу се мењати на овај начин. Плакање може донети олакшање, али не увек. Може бити умирујуће, али ако особа која плаче негативно оцени свој плач, она не доживљава ову корист и може осетити акутни стид“, објашњава Ејми Дурден, психотерапеут.

Неколико видео-снимака садржи оштре мотивационе поруке које су стручњаци сматрали бескорисним.Најчешћи су: „Ако се не мењаш, ти бираш“, „Када осећаш да те сви мрзе, спавај. Кад имаш утисак да мрзиш све, једи. Када имаш утисак да мрзиш себе, истуширај се. А када се осећаш као да сви мрзе све, изађи напоље“.

„Ово је грубо поједностављење начина на који се решавају сложена емоционална стања“, упозорила је Дурденова.

Специфична техника дисања за лечење анксиозности такође је међу најгледанијим садржајима.

„Не постоји јединствена, универзално ефикасна техника дисања која би била од помоћи у свим случајевима. Ако се изводе погрешно, вежбе могу бити еквивалентне хипервентилацији, што може бити изузетно непријатно и погоршати анксиозност“, нагласио је неуропсихијатар Дејвид Окаи.

Има инфлуенсера који сугеришу да депресију изазивају алкохол, дуван, мононатријум глутамат (MSG), кофеин, шећер и хидролизована пшеница.

Терапеут Лијам Модлин каже да иако фактори животног стила могу допринети, „ово уоквиравање је превише поједностављено и потенцијално обмањујуће“, пошто постоје сложени испреплетени фактори, укључујући генетику и неуробиологију, психосоцијалне стресоре, искуства у детињству, медицинска стања и типове личности.

У неким садржајима промовишу се суплементи укључујући шафран, магнезијум глицинат и екстракт босиљка за ублажавање анксиозности. Психијатар Фамија Аскари признаје да постоје неке студије које показују да неки од њих могу бити корисни, али истиче да не постоји довољно доказа да би ови суплементи постали део клиничке праксе.

Такође, постоји разлика између наменски прављених суплемената и „природних додатака исхрани“.

Анегдотски „докази“

Двоје популарних корисника Тик-тока препоручује пријем у психијатријске установе на основу личног искуства. Један описује знатно побољшање након шест дана, док други нуди шаблон по којем деца могу да замоле своје родитеље да их пошаљу у болницу.

Поултер наглашава да је ово „обмањујуће“ и да може „створити погрешне представе“ о предностима болничког лечења.

„Стационарни пријем заправо може створити и ојачати механизме неприлагођавања. Такође је веома ретко да се неко вози у болницу за ментално здравље на начин који је приказан на снимку“, објаснио је Дан Поултер, психијатар и бивши британски министар здравља.

Један снимак у простору који изгледа као психијатријско одељење приказује особу док изговара: „Био сам превише искрен према свом психијатру“.

Поултер указује да би овакви снимци могли бити штетно јер „потенцијално охрабрују људе да не буду искрени и отворени према здравственим радницима по питању свог менталног здравља“.

Међу стратегијама за борбу са анксиозношћу једне кориснице Тик-тока налази се и конзумирање наранџе под тушем.

„Не постоје докази да цитруси под тушем треба да се користе као средство за смањење анксиозности. Брине ме да ово пре може да доведе до учесталијег необичног понашања“, закључио је Дејвид Окаи.