Збирка рачунара и информатике једно од блага Музеја науке и технике

Осим првог примерка рачунара „Галаксија“ Музеј науке и технике у својој Збирци рачунара и информатике чува и друге вредне експонате, а у сталној поставци Музеја може се испратити развој рачунара од првих аналогних до дигиталних.

Збирка рачунара Музеј науке и технике за сада је још увек врло хетерогена и могло би се рећи у настајању.

„За музејске стандарде, наш музеј је још увек млад, недавно је обележио 30 година постојања. С обзиром на ту чињеницу, музеј мора тражити неку врсту приоритета, сакупљати оно што је хитније, а то је, наравно, оно што се губи и нестаје“, наглашава Саша Шепец, виши кустос Музеја науке и технике.

Музеј науке и технике имао је срећу да ступи у контакт са људима високе техничке културе који су успели да сачувају неке од старих и ретких примерака домаћих и страних рачунара, препознали њихове културно-историјске вредности, схватили да завређују пажњу и поклонили их Музеју за формирање збирке.

Збирка рачунара Музеј науке и технике покрива целу историју, од аналогних рачунара из педесетих и шездесетих година 20. века, напомиње Шепец.

„Неки од њих, врло напредни модели, коришћени су и у нашој земљи. Најчешће су ови рачунари коришћени у истраживачким лабораторијама. На Институту Михајло Пупн‘ развијен је први домаћи рачунар ЦЕР, шездесетих година, а ми у поставци имамо елементе тог рачунара јер он, нажалост, није сачуван у целости“, додаје кустос.

Напомиње да треба имати у виду да када су у питању застарели модели рачунара, они постају физички баласт. Гомила жица и прекидача без нарочите естетске вредности која би власнике мотивисала да их сачувају по престанку коришћења.

„То је отежавајућа околност у прикупљању старих рачунара. Имамо среће што смо упели да сачувамо неколико елемената ИБМ-овог система, 360 44, првог рачунара коришћеног у настави на нашем Природно-математичком факултету. На њему су први наши високо образовани информатичари стицали своја искуства“, истиче Шепец.

Не треба заборавити да су многи аматери путем кућних рачунара током осамдесетих година 20. века и касније били самоуки у програмирању.

„У збирци поседујемо комплетно сачуван систем Хајновел Бел који је користила Радио Телевизија Србије у свом Рачунарском центру дуги низ година. Рачунари који се нађу у нашој збирци могу бити интересантни и значајни и по улози коју су одиграли у информатизацији друштва и одређених институција од значаја за културни живот у Србији“, закључио је закључио је Саша Шепец, виши кустос Музеја науке и технике.