Децембар – месец рачунара „Галаксија“, који слави 40. рођендан, у Музеју науке и технике

Ауторски примерак овог модуларног рачунара Воја Антонић поклонио је Музеју науке и технике, а данас се чува у његовој Збирци рачунара и информатике.

„У специјалном издању часописа Галаксија који се звао Рачунари у нашој кући, крајем 1983, почетком 1984. године, рачунар ‘Галаксија’ је представљен са упутствима за склапање. Дакле, рачунар је на тај начин нуђен у форми ‘уради сам’, такозване кућне радиности. Биле су потребне вештине са лемилицом како би се елементи склопили на једну штампану плочу. Овај начин склапања рачунара код нас је у то време изазвао велико интересовање. Сматра се да је око 10.000 младих људи тада одлучило да се упусти у склапање овог рачунара“, истакао је Саша Шепец, виши кустос Музеја науке и технике.

На основу процене да је до 1985. године у Југославији било око 100.000 рачунара, „Галаксија“ је заузимала тада 10 одсто од укупног броја рачунара у земљи. Како је одмах пуштен у производњу, у сарадњи са Заводом за уџбенике и наставна средства и изузетно успешном фирмом „Електроника–Инжењеринг“, рачунар „Галаксија“ нашао је пут до многих школа.

„Технички је био релативно скромних капацитета за то време. Отприлике је одговарао, такође популарном, рачунару ‘ЗX Спектрум’ који је изашао неколико година раније. С друге стране, био је довољно јефтин и финансијски приступачан да би га млади људи могли приуштити. Треба имати у виду да је у то време, због економске политике, увоз рачунара у земљу био забрањен. Будући да је за овај рачунар било потребно одвојити мало новца, то је био и покушај одбране домаћег тржишта, домаће производње рачунара и рачунарских компоненти, а с друге стране то је оставило простор за појаву једног оваквог пројекта, као што је ‘Галаксија’. Можемо рећи да је баш захваљујући тим забранама увоза нешто попут ‘Галаксије’ могло да настане и оствари успех у Југославији“, додаје Шепец.

Такође је занимљиво што је пројекат „Галаксија“, поред многих других, настао из једне нове културе. У то време људи са већ стеченим навикама и интересовањем за информатику и рачунаре, попут радио аматера и љубитеља фотографије окупљали су се по клубовима. Омладинске заједнице, такође су се окупљале у различитим клубовима и школским секцијама, нарочито у средњим техничким школама и математичким гимназијама. Иако је ова култура изнедрила тада много значајних иницијатива, с правом се може рећи да је нарочито она била један од главних катализатора овог пројекта.

„Нажалост, данас је ова поп култура у кризи. За њу је био нарочито карактеристичан ентузијазам. Није се то радило као данас, нису постојале компаније, ни стартап предузећа која гледају финансијску добит и пласман производа, него су то били млади људи са интересовањима и склоности ка техници, који су желели да је упознају како би стекли сазнања о њеном начину рада и осетили задовољство да су нешто и сами направили“, закључује Саша Шепец.