Српски научник помогао параплегичару да прохода

Истраживачи са Универзитета у Калифорнији развили су систем који прима мождане таласе користећи електродну капу електроенцелографа и шаље их бежично у компјутер.

Следи серија алгоритамских процеса како би се обрадили подаци да ли човек хоће да стоји или хода, а онда се они шаљу у микроконтролоре, који их прослеђују као импулсе у нерве који заузврат покрећу мишиће у ногама.

Тестирање је вршено на 26-годишњем мушкарцу који је био у инвалидским колицима од несреће која га је оставила паралисаним од струка, када му је пресечена кичмена мождина.

Подвргнут је тренингу у трајању од 20 недеља током ког му је поправљен тонус мишића у ногама. Осим тога, вежбао је и како да створи праве мождане сигнале које нови систем може да искористи.

На крају се све исплатило. Ослањајући се на помагала како не би пао, успео је да користи ноге и пређе раздаљину од три по метра.

Експеримент је показао да је помоћу електронике могуће узети мождане сигнале и премостити пресечену линију комуникације. Истраживање је објављено у Journal of NeuroEngineering and Rehabilitation.

Упркос томе што је ово огроман успех, научници објашњавају да је потребно још тестова како би се цео систем усавршио. Иако је пацијент својим ногама прешао три и по метра, компјутер је понекад заказао, односно збуњивао се због два различита типа можданих сигнала - оних који контролишу равнотежу и оних који стимулишу кретање.

Такође, ако ће се ова технологија користити масовније како би људима могућила да се слободно крећу, не може се пренебрегнути чињеница да је потребан екстерни компјутер који ће моћи да функционише независно од места и услова.

„Гломазна природа тренутног неинвазивног система моћи ће у будућности да се исправи путем можданог компјутерског импланта, који ће користити нервне сигнале“, истичу научници. На крају крајева, до пре неколико година и овакав успех је сматран доменом научне фантастике.

Зоран Ненадић, сарадник на истраживању и колега вође пројекта доктора Алана Доа, сматра да би имплант могао да оствари још бољи ниво контроле протезе зато што би примљени мождани таласи били бољег квалитета.

„Осим тога, имплант би могао да шаље повратни сигнал, што би омогућило кориснику да осећа своје ноге“, истиче Ненадић.