Важна мисија јапанских андроида

РТС је у Токију посетио произвођача андроида, компанију „Кокоро“ и Стоматолошки универзитет „Њихон“, где је први у свету присуствовао коришћењу андроида који служи као пацијент за усавршавање зубара.

Јапан је већ деценијама светски технолошки лидер, а грана технологије која посебно фасцинира и буди машту је роботика.

И док су роботи већ деценијама присутни на производним тракама у фабрикама, у Земљи излазећег сунца последњих година у току је развој робота из сектора услуга који људима могу да послуже као рецепционари, кућна послуга, медицинске сестре, стражари и чуваркуће, забављачи и компањони за дружење у старачким домовима и болницама.

Неки од њих су замишљени, просто, као скупе играчке које изгледају као да су изашле из научнофантастичних стрипова.

У тој разноликости, по напредности технологије и психичком ефекту који имају на човека, истичу се андроиди, роботи који изгледају као људи.

Робот као манекенка и глумица

Посетили смо јапанског произвођача андроида, фирму „Кокоро“, да видимо докле је дошао развој андроида и у коју сврху се они данас користе.

Дочекао нас је робот у облику младе жене који говори врло високим, готово неприродним гласом, налик дечјем, који се, међутим, у Јапану доживљава као оваплоћење нежности и женствености.

Андроид „Актроид“ изнајмљује се предузећима као атрактивни водитељ и забављач на приредбама, који својим присутвом подиже углед и престиж фирме.

Он је, такође, наступао у серији хумористичних реклама за произвођаче хемијског средства које одбија комарце, где је на симпатичан начин, упркос томе што је робот који не би требало ништа да осећа, био незадовољан због свраба и црвенила на кожи које изазива убод комарца.

У изради овог робота-манекена пријатне спољашњости, поред пројектаната, машинских и електроинжењера, учествују и скулптори, модни дизајнери и професионални шминкери.

Најновија верзија „Актроида“ изгледа као особа мешане азијске и западњачке крви, а тај изглед, као и ангажовање професионалних шминкера и модних дизајнера за постизање беспрекорне спољашњости, диктирао је укус жена у Јапану, за које Јокота каже да су много строже судије када је изглед у питању, од мушкараца.

Зацртани циљеви и тешкоће у развоју и продаји „Актроида“

Конструктори „Кокора“ су за циљ поставили то да направе робота који ће имати богати спектар природних покрета и израза, те у потпуности личити на човека.

Највећи технички проблеми у изради „Актроида“ били су како сместити метални костур и све потребне механичке, хидрауличне и електричне уређаје у тело величине ситне жене.

Избор витке девојке просечне висине за изглед робота у потпуности је онемогућио коришћене стандардних, индустријских делова који се налазе у слободној продаји, па су инжењери „Кокора" били присиљени да смање све компоненте.

Други тешки задаци били су како направити силиконску кожу која делује природно и може да се врати у претходно стање након растезања и како учинити да мекана површина лица верно рефлектује покрете тврдих механичких делова испод ње.

Компанија „Кокоро“ започела је развој андроида „Актроид“ 2003. године, са идејом да ће он служити као забављач на разним изложбама и манифестацијама, али се и надала да ће масовнија комерцијална употреба и прави профит доћи од употребе овог робота у компанијама, где је он требало да служи као рецепционер и давалац информација.

Када је у Јапану 2005. године почињала Светска изложба, јапанска влада је издвојила велику суму за конструисање најразличитијих робота и изградила посебан павиљон како би демонстрирала велике могућности јапанске технологије.

Тада је јавности представљено неколико десетина робота из сектора услуга.

Чинило се да би они већ за десетак година, односно негде у ово садашње време, могли да уђу у масовну производњу и комерцијалну употребу, а нарочито се много очекивало од андроида, као најфасцинантнијих робота који изгледају попут људи.

Међутим, то се није догодило због низа финансијских и технолошких разлога, па се „Актроиди“ и данас тешко продају.

Наиме, произвођачи услужних робота у Јапану остали су без новчане подршке државе након Светске изложбе, а приватни капитал, због високог трошка развоја, није у већој мери ушао у ту област.

Чињеница да у Јапану војска није активно укључена у финансирање кибернетских пројеката такође знатно успорава развој робота у тој земљи.

Многи од интересантних робота са Светске изложбе завршили су у Музеју технологије у Токију који је посвећен едукацији и забављању деце, где сада практично функционишу само као играчке.

Пошто је улагање у развој још релативно мало, појединачни андроиди су и даље прилично скупи.

„Актроид“, који има уграђен систем за препознавање гласа и може да води разговор са људима, кошта чак 500.000 долара по комаду. То онемогућава њихову масовну производњу, што надаље спречава пад цене и њихов улазак у ширу употребу.

Технолошки, у развоју андроида још постоје тешко решиви проблеми, као што су усавршавање ходања или система за препознавање звука.

Поједине функције, као што је давање информација о фирмама или географским локацијама једнако ефикасно као роботи, али за осетно мање новца, обављају компјутерски терминали и интерактивни екрани, због чега се јапанске фирме и даље устручавају да купе роботе за такву врсту послова. Такође, паметни телефони данас дају могућност сваком појединцу да лако приступи огромној количини информација, па и то чини андроиде непотребним када је у питању услуга давања информација.

Због свега тога, развој андроида у Јапану последњих година је отишао у неочекиваном правцу.

Тако се хуманоидни роботи фирме „Кокоро“ користе пре свега у лабораторијама универзитета за истраживање лингвистичких и социолошких елемената у комуникацији између људи и машина и за проучавање психолошке реакције људи на роботе.

Ове студије углавном се састоје у поређењу реакција које људи различитих годишта, професија и степена образовања показују у сусрету са правим човеком и у сусрету са роботом који изгледа потпуно исто као тај човек.

Андроиди се, за потребе индустрије, користе и за испитивање физичке издржљивости и отпорности људског тела на притисак и температуру, јер имају анатомску структуру сличну људској, а прави људи не могу бити коришћени као заморчићи у експериментима који су потенцијално опасни по здравље.

Такође, „Актроиди“ се изнајмљују предузећима и институцијама за догађаје и приредбе као забављачи, а у мањем броју служе и као двојници историјских личности и религијских лидера у музејима и храмовима.

Куриозитет је да фирма „Кокоро“, која прави андроиде који су уверљиви двојници људи, и даље стиче највећи део својих прихода продајом роботизованих фигура диносауруса забавним парковима и научним музејима, те да се између осталог бави и продајом роботизованих машина за печење и продају кокица.

Робот-пацијент „Симроид“

Један заиста необичан и инвентиван начин употребе хуманоидних робота је симулација стоматолошке терапије.

Андроид „Симроид“ који је фирма „Кокоро“ развила у сарадњи са Стоматолошким универзитетом „Њихон“ служи као пацијент који одмењује људе током обуке младих зубара.

Овај универзитет једина је институција у свету која користи андроида за едукацију стоматолога, а новинар РТС-а је први медијски посленик који је присуствовао њиховој употреби.

Робот-пацијент по имену „Симроид“ направљен је са циљем да омогући вежбу у реалним условима и попуни празнину у професионалном животу младих зубара, који по завршетку студија морају да положе државни испит да би стекли квалификације за стоматолога, а често немају где да вежбају за тај испит.

Професори Универзитета дошли су на идеју да затраже развој робота-пацијента када су на Светској изложби 2005. године угледали једну од првих верзија „Актроида“.

„Симроид“ у зубима и деснима има сензоре који очитавају дубину до које је дошла зубарска бушилица, количину смесе која се користи за узимање отиска зуба и димензије протезе које су израдили студенти.

У случају да је зубар у нечему погрешио, робот негодује грчењем лица или вербалним протестом.

Он такође прави изненадне покрете лица и главе чиме имитира живо људско биће и у зубару ствара страх да би могао да бушилицом повреди језик и уста пацијента.

Управо, тај рад под тремом један је од најважнијих делова у роботској симулацији терапије, кажу инструктори Универзитета.

„Симроид“, такође, пре и после терапије, попут правог људског пацијента, води једноставан разговор са зубаром. Он тако, поред усавршавања вештине и стицања знања, омогућава и развој способности комуникације и унапређење понашања младог зубара према пацијенту, што до сада није било могуће, јер су студенти вежбали на луткама.

Рад студената и стање робота надзиру се путем камера и компјутера из контролне собе.

Вежбе се у целости снимају, а снимци, заједно са физичким параметрима интервенције коју су обавили на роботу, дају се на увид студентима како би они могли да извуку поуку из својих, евентуалних, грешака.

Поред тога што је од велике користи будућим стоматолозима, овај робот пружа и сигурност пацијентима, јер они сада могу да се опусте, знајући да млади зубари који врше поправке њихових зуба нису невешти почетници, већ особе које су већ стекле основно искуство у реалним условима.

Тако андроиди у Јапану, иако још нису присутни у фирмама и домовима људи, већ имају оригиналну и важну улогу у побољшању квалитета њиховог живота.

То да су већ сада изузетно корисни је несумњиво. Питање је само када ће доћи дан када ће у Јапану андроиди од лабораторијских заморчића и пацијената еволуирати у научне и медицинске раднике, те сами почети да врше експерименте и да оправљају зубе људима.