Џон Севиџ: Осећам врсту сличности и повезаности са људима у Србији

Ово је Ваш седми пут у Србији. Шта сте све стигли да обиђете?

– Посетили смо дивне локације. Сомбор, ту сам најдуже времена провео. Онда Нови Сад, па сам посетио мог пријатеља Филипа Шобота, који је изврстан фотограф. Ваша држава је дивна са прегршт прелепих предела. Били смо и у Врњачкој Бањи. Ту смо били на карневалу.

Да ли је нешто другачије сваки пут када дођете?

– Апсолутно. Сваки долазак има другачију енергију, а и активности су другачије. Када сам први пут био, били сте у процесу транзиције. Било је доста наоружаних полицајаца на граници и проверавали су свакога. Тада сам осећао страх, али сада када дођем, осећам мир који ми је потребан.

Сваки пут када се вратим, видим нешто ново. Приметим нове младе људе који су активни и раде, па су и ствари много боље него претходни пут када сам био ту.

Многе Ваше колеге су биле у Србији и рекли су да им се заиста допада. Шта Вас то привлачи да се вратите?

– Ви! Осећам једну врсту сличности, повезаности са људима овде. Они су као и ја. Кроз вашу историју и културу научио сам много и о себи.

Овога пута сте дошли због промоције једне књиге. Реците нам више о томе.

– Због тога сам овде. Осетио сам дух онога када сам први пут био овде. Али и да подржим њега. Нисам знао ништа о конфликту. Ни зашто, ни ко су ти људи. Али се осећам блиско са свим тим људима. Знам целу историју, али повезаност је ту. Знам добре људе.

Да ли сте имали времена да пробате нашу традиционалну храну?

– Храна? Шта вас занима о храни? Нисте приметили мале промене у мом изгледу? Има толико добре хране.

Да ли сте научили нешто на српском да кажете?

– Хвала. Брате. Не могу свих да се сетим сада. Много је лепих речи.

Неколико пута сте снимали овде. Колико се српска кинематографија разликује од америчке?

– Неколико филмова сам снимио овде и након што сам упознао све људе и сагледао све, а нарочито изглед самих филмова, схватио сам да је ваша кинематографија изузетно добра, лепа. Волео бих да још који пут снимимо овде и дубље обрадимо оригиналне приче. Оригиналне приче с овог подручја.

Многи млади људи не знају историју стару на хиљаде година. Прегршт ствари о којима бисмо могли да снимамо. Много је проблема и у свету. Ево, на пример, неке од најбољих спортиста су жене, поготово жене у кошарци. Али оне нису довољно плаћене. Е ту филмови могу да помогну. Можемо кроз филм да испричамо њихову причу и све то може да се сними у овој предивној земљи. Замислите да направимо мјузикл на два језика. Ух, то би било дивно.

Споменули сте кошарку. За кога ћете навијати на Олимпијским играма? Србију или Америку?

– Како се беше зове? Јокић. Наравно да планирам да гледам. Имамо бољи тим јер имамо Јокића.

Али он игра за Србију.

– Аха, штета. Онда ништа, навијам за Србију.

Након нашег разговора се враћате у Италију, знамо да снимате филм. Шта смете да нам откријете?

– Снимам један врло интересантан филм, Мистерија убиства. Ту је и француски глумац Жерар Депардје, који игра мог детектива. Јако је напоран, али све реши. Толико ћу вам открити за сада.