ДНК микрочип – најимпресивнија технологија у последњих 50 година!

Замислите будућност у којој бисте, уместо код астролога, по своју судбину ишли у лабораторију. Шалу на страну - технологија ДНК микрочипа омогућила је молекуларним генетичарима да за невероватно кратко време и са готово стопроцентном прецизношћу, открију тајну нашег здравља или болести, скривену у геному.

„На једном бит чипу се налази преко 40 хиљада различитих проба и то је довољно да се одради скрининг, тј. ниво експресије свих гена у геному човека, што у претходној генерацији ових уређаја није било могуће“, објаснио је Иван Јовановић, истраживач-сарадник у Институту „Винча“.

„Просто речено, то вам је као да смо до јуче возили 'југа', а онда смо сели у 'ферари'. Замислите, свако од нас има 30 хиљада гена - ми смо раније анализирали један по један и то је трајало данима, месецима, годинама. А сад можемо за три дана анализирати свих 30 хиљада и то је потпуно фасцинантно!“, додала је др Маја Живковић, научни саветник у Институту „Винча“.

Примарна структура на нивоу ДНК одређује одговор појединца на факторе животне средине, начин на који долази до одређених болести, као и евентуални утицај на њихов развој.

Огољавање људског генома лекарима омогућава не само бољу превенцију и дијагностику, већ и примену лекова прилагођених појединцима.

„Даља примена апарата није само у истраживањима, већ и у клиничкој пракси. Највише ће од тога користи имати масовне незаразне болести - кардиоваскуларне, канцер, неуролошке и пренатална дијагностика“, рекла је др Александра Станковић, научни саветник у Институту.

Технологија „Ајскен“ примењује се и у пољопривреди, при укрштању раличитих сорти.

„И геном парадајза и геном кромпира су комплетно секвенцирани, ускоро ће и геном кукуруза, већ сад постоје чипови који скенирају геноме кукуруза. То све има ефикасну примену у пољопривреди, прехрамбеној индустрији, а чак неки од чипова се праве тако да могу да детектују генетски модификовану храну.“

За анализу података добијених помоћу ове технологије, неопходне су сложене статистичке методе и коришћење различитих биоматематичких алгоритама. Али као што ни „ферари“ не може свако да вози, и овде је од пресудне важности - знање генетичара.