Важног ресурса је све мање, предлаже се нови термин: Водни банкрот

Свет улази у еру „глобалног водног банкрота“, где се реке, језера и водоносни слојеви исцрпљују брже него што природа може да их обнови, саопштено је из Истраживачког института Уједињених нација. Тврди се да су деценије прекомерне употребе, загађења, уништавања животне средине и климатског притиска довеле многе водне системе до тачке која је ван могућности опоравка и је била потребна нова класификација.

„Забринутост и кризе условљене због несташице воде више нису довољни описи нове реалности када је вода у питању“, наводи се у новом извештају Института за воду, животну средину и здравље Универзитета УН (UNU-INWEH).

„Забринутост и криза би били термини који наводе на врсту упозорења о будућности која се још може избећи, али свет је већ прешао у нову фазу, наводи се.

Извештај предлаже алтернативни термин „водни банкрот“ – стање у којем дугорочна потрошња воде премашује обнављање залиха и толико озбиљно штети природи да се претходни нивои реално не могу вратити.

То се одразило на смањење запремине па и површине великих светских језера, наводи се у Извештају, и све већи број великих река које не успевају да досегну до ушћа или мора и океане током одређених делова године.

Свет је изгубио огромне резервоаре мочвара, са отприлике 410 милиона хектара – скоро величине Европске уније – нестало је током последњих пет деценија.

Исцрпљивање подземних вода је још један знак овог банкрота.

Око 70 процената главних резерви које се користе за пијаћу воду и наводњавање показују дугорочне падове са убрзаним трендом за долазак до „нултог дана“ – када потражња премашује понуду – и то је „урбано лице“ ове нове реалности.

Климатске промене су погоршавале проблем, подстичући губитак више од 30 процената светске масе глечера од 1970. године, као и сезонске воде од отопљеног леда на коју се ослањају стотине милиона људи.

Последице су видљиве на сваком насељеном континенту, али није свака земља појединачно „банкротирала“ у смислу недостатка воде, рекао је за АФП директор аутор Извештаја Кавех Мадани.

Мадани је рекао да је овај феномен „упозорење“ да је преиспитивање политике према водним ресурсима неопходно.

„Хајде да усвојимо овај оквир. Хајде да ово разумемо. Хајде да препознамо ову горку стварност данас пре него што изазовемо додатну непоправљиву штету“, додао је Мадани.

Извештај се ослања на постојеће податке и статистику и не пружа исцрпан запис свих проблема са водом, већ покушава да редефинише ситуацију.

Заснован је на рецензијама, које ће кроз посебан извештај ускоро бити објављене у часопису Управљање водним ресурсима, а који ће формално предложити дефиницију „банкрота воде“.

Извештај „бележи горку истину: светска криза са водом је прешла тачку са које нема повратка“, написао је у саопштењу Тим Вејнрајт, главни извршни директор добротворне организације WaterAid.

Неки научници који нису били укључени у извештај поздравили су пажњу посвећену води, али су упозорили да се глобална слика знатно разликује и да би општа декларација могла да превиди напредак који се постиже на локалном нивоу.