Коњи заиста могу да намиришу наш страх, открива нова студија

Истраживачи су прикупили узорке мирисних једињења накупљених испод пазуха учесника студије, а затим су посматрали како су се коњи понашали када су били изложени различитим мирисима током стандардизованих тестова, према истраживању објављеном у у часопису PLOS One.

Претходна истраживања су већ установила да коњи могу да препознају људске емоције кроз говор и изразе лица, идеја да могу да омиришу наш страх остала је само теорија због тешкоћа у проучавању мириса, наводи водећа ауторка студије Плотин Жарда, истраживачица у Француском институту за коње и јахање (IFCE).

„Као људи, нисмо заиста свесни свих мириса који су око нас у поређењу са оним што друге животиње очигледно перципирају, тако да то није тако лако проучавати“, рекла је Жарда за Си-Ен-Ен.

Да би превазишли овај проблем, истраживачи су развили нову методу тако што су учесницима студије поставили памучне јастучиће испод пазуха, где знојне жлезде ослобађају мирисна једињења.

Учесници студије су носили јастучиће док су гледали застрашујући или радостан видео-снимак, а контролна група нерутралан. Прикупљени јастучићи од људи док су гледали застрашујући и радостан видео, као и неутралан узорак. Јастучићи су касније причвешћене малим мрежама на ноздрве 43 различите кобиле.

Истраживачи су пажљиво спречили контаминацију другим једињењима мириса тако што су осигурали да јастучићима рукује само особа која је дала узорак, а једињења су сачувана тако што су јастучићи замрзнути, напомиње ауторка студије.

Коњи су затим били изложени низу тестова које су спровели експериментатори познати животињама – на пример, да ли би слободно пришли човеку у свом боксу или би се тргнули при изненадном отварању кишобрана.

Истраживачи су посматрали понашање коња, као и прикупљали податке о откуцајима срца и нивоу кортизола у њиховој пљувачки, кључном биомаркеру стреса.

Анализа је показала да су и понашање и физиологија коња били различити у зависности од мирисних једињења.

Истраживачи су приметили да су коњи изложени мирисним једињењима које производе добровољци који су гледали застрашујуће снимке били плашљивији и мање спремни да прилазе људима или истражују непознате предмете у својој близини.

„Мириси људи који су били уплашени појачавају реакције коња. Значај је у томе што коњи могу да осете како се осећамо, чак и ако нас не чују или не виде“, напомиње Жарда.

Коауторка студије, Леа Лансад, директорка истраживања у Француском националном истраживачком институту за пољопривреду, храну и животну средину (INRAE), рекла је да студија пружа доказе о својеврсној „емоционалној зарази“.

Постоје и практичне импликације за оне који јашу или управљају коњима, укључујући „признавање важности емоционалног стања управљача и његовог потенцијалног преноса путем хемосигнала током интеракција између људи и коња“, наводи се у раду.

Иако као људи не можемо да контролишемо емоционалне мирисе које емитујемо, Лансадова је у изјави за Си-Ен-Ен посаветовала јахаче да настоје да буду опуштени, „како би могли да јашу мирно и без страха“.

Затим, истраживачи планирају да проуче да ли су људи осетљиви на мирисна једињења која производе коњи када доживљавају одређене емоције и да истраже хемијска једињења која су у то укључена.

Такође планирају да истраже да ли је хемијска комуникација између човека и коња специфична за страх или се јавља и код других емоција.

„Почели смо са страхом јер је то емоција коју заиста очекујемо да и друге животиње доживљавају, јер страх омогућава да се открије опасност и да се она избегне“, додаје Жарда, а у плану је да се истраже и туга и гађење.

„Чак и ако коњи не осећају ове емоције прецизно, могли би да осете разлике у односу на људе који осећају ове емоције, и то би могло нешто да значи за њих.“

Џема Пирсон, специјалисткиња за ветеринарску бихејвиоралну медицину (коњи) на Краљевском колеџу ветеринарских хирурга (RCVS) и предавач на Краљевској школи ветеринарских студија у Шкотској, која није била укључена у студију, похвалила је истраживање.

„Ово је лепа студија која се надовезује на претходни рад ове групе и представља типичан стандард доказа за истраживање понашања коња“, рекла је за Си-Ен-Ен. „Ова група је пажљиво контролисала збуњујуће варијабле у овој студији које би могле довести до погрешног резултата.“

Пирсон је такође нагласила да коњи користе чуло мириса у комбинацији са другим сензорним дражима.

„Коњи су плен, тако да је сасвим логично да користе било коју информацију из окружења да би их упозорили на потенцијалне претње. Важно је запамтити да се коњи не ослањају на 'мирис' страха људи, већ у стварном свету користе сва своја чула да доносе одлуке о нивоу претње“, додаје Пирсонова.