Сада је и званично – медоносне пчеле први пут угрожене у Европској унији

Западна медоносна пчела има дугу историју заједничког живота са људима. Људи држе пчелиње колоније већ хиљадама година, још од старих Египћана који су их узгајали у примитивним кошницама ради сакупљања меда. Али управо је савремено пчеларство, са својим преносним кошницама и комерцијалним опрашивањем, највише утицало на ову врсту.

Због тога данас западна медоносна пчела постоји у два облика – у контролисаним колонијама које живе у кошницама и у оквиру дивљих популација које живе независно од људи. Обе припадају истој врсти – apis mellifera – али њихов начин живота и изгледи за опстанак драстично се разликују.

Пчеле из кошница суочиле су се са бројним проблемима од 2000-их година, када су пчелари широм света почели да примећују алармантне губитке у својим заједницама. Од тада, научници и пчелари сарађују у настојању да пронађу узроке и смање смртност колонија.

Због тога се често мисли да је цела врста под претњом. Али стварност је сложенија. Иако је тачно да пчелари и даље бележе велике губитке, ове пчеле су под сталном бригом и надзором. Истовремено, њихове дивље сроднице су до скоро биле готово непроучене, нарочито у Европи.

Тај недостатак знања подстакао је неколико европских научника да почну истраживања дивљих пчела које живе слободно у природи. Такве колоније данас су документоване у Ирској и Великој Британији, у националним парковима Француске, шумама Немачке, Швајцарске и Пољске, дуж целе Италије, па чак и у градовима као што је Београд. Оне се сада проучавају како би се утврдило могу ли да створе самоодрживе популације способне да живе без људске помоћи.

Праћење пчела широм Европе

Да би се повезали ови независни истраживачки пројекти, 2020. године покренута је глобална иницијатива под називом “Honey Bee Watch”. Њен циљ је боље разумевање живота медоносних пчела у дивљини. У оквиру ове иницијативе, 14 научника и стручњака који су сарађивали са Међународном унијом за заштиту природе на поновној процени статуса очуваности дивљих популација a. mellifera.

Ово је био део огромног напора да се ажурира Европска црвена листа пчела, којом су руководили истраживачи са Универзитета у Монсу у Белгији, а која је обухватила скоро 2.000 врста, многе од њих први пут.

Још 2014. године, дивље популације a. mellifera биле су у Европи означене као „недовољно проучене“ јер није било довољно података да се одговори на једноставно питање: ако се колонија пронађе у стаблу, како можемо знати да ли је заиста дивља или је побегла из кошнице под управом пчелара?

Нова дефиниција „дивљих“ пчела

Медоносне пчеле нису заиста припитомљене, јер пчелари никада нису могли у потпуности да спрече њихово укрштање са другим колонијама – било дивљим или управљаним. То значи да су генетске разлике између контролисаних и дивљих колонија често замућене.

Уместо да покушамо да повучемо јасну генетску границу између њих, прилагођена је дефиниција појма „дивље“ када је реч о пчелама. Тако смо дефинисали дивље популације на основу два критеријума:

– живе слободно, без људског управљања

– могу саме да одржавају бројност популације без ослањања на нове колоније које су, на пример, побегле из кошница.

Коришћењем еколошких, а не генетских критеријума, прецизније је процењен њихов статус очуваности.

Угрожене у Европској унији

Европа има најмању густину дивљих пчелињих колонија на свету, јер су контролисане кошнице далеко бројније. Према новим анализама, њихов број је у опадању.

Уз доказе о губитку станишта, инвазивним паразитима, болестима и хибридизацији изазваној људским активностима, појавила се јасна слика –дивље медоносне пчеле су заиста у опасности.

Зато је њихов статус на Црвеној листи сада ажуриран на категорију „угрожене унутар Европске уније“. Ипак, за шири паневропски регион, оне и даље имају статус „недовољно проучене“ због недостатка података из подручја као што су Балкан, Балтик, Скандинавија и источна Европа.

Заштита дивљих медоносних пчела није само питање очувања једне симболичне врсте, већ и питање очувања безбедности хране, биодиверзитета и екосистема будућности. Популације које преживљавају у дивљини представљају природни резервоар гена отпорних на паразите, болести и тешке услове који уништавају пчеле у кошницама. Оне су драгоцени ресурс који може помоћи и дивљим и управљаним пчелама да постану отпорније на претње које тек долазе.

Нова процена угрожености представља званично признање да су дивље медоносне пчеле део изворне европске фауне којој је неопходна заштита. Не можемо више себи дозволити да их оставимо непроучене и незаштићене.