Зашто смо стабла у градовима ставили у бетонске окове
У једном делу града, после реконструкције трга, стабла су буквално забетонирана. Стабла у таквим условима физиолошки слабе, а већ су изложена стресу у градовима, тако да је ово само још један додатни фактор којим убрзавамо пропадање, посебно старијих стабала.
„Где год видиш згодно место, ту дрво посади" – али на једном тргу у Београду изгледа места није било. Ни за ново, ни за старо, које је одавно у центру града. Стабла на улицама нашег града живе у оковима, до сече, јер поживети у оваквим условима неће.
„Потпуно је невероватно када видимо да су стабла у граду избетонирана, и сигуран сам да нико од пејзажних архитеката не би дозволио тако нешто, односно да такве ствари нису изведене по пројекту. Таква стабла физиолошки слабе и не можемо очекивати да оваква стабла дуго живе“, наглашава др Томица Мишљеновић са Биолошког факултета Универзитета у Београду.
„Данас постоје нови материјали који се користе, постоје покривке које су и порозне, а личе на цемент, међутим то се у пракси није баш најбоље показало. Биљке и корење прекривено таквим материјалима се упаравају, вода не пролази како треба, размена гасова се не одвија како треба“, додаје Мишљеновић.
Због климатских промена, кише ређе падају, али су обилније него до сада. Постојећа кишна канализација не може да прими одједном сву количину воде. Помогле би травнате површине и порознији материјали од којих би се правиле улице и тргови.
„Бетон је сасвим супротно од оног што има улогу у апсорпцији воде, с тим што сада имамо проблем великих обилних киша које су процењене и вишегодишње падавине које је потребно апсорбовати негде. То би требало да уради градска кишна канализација у градовима која такође мора да се адаптира на ту количину воде, тако да је свака зелена, свака замљана површина увек боља у том случају него бетонска површина у градовима“, истиче др Ивана Шехлар, са Факултета за примењену екологију.
„Градско дрвеће нас штити од бујичних поплава. Ублажава негативне ефекте бујичних поплава, плус њихове моћне крошње које задржавају значајан део те воде која после постепено испарава, не заврши сва директно на голом земљишту“, објашњава др Томица Мишљеновић.
Ко је одлучио да се стабла забетонирају
Они који у граду саде, нису хтели да нам одговоре на питање зашто за дрвеће нема више места. Они који су стабла забетонирали, одавно су отишли, након реконструкције трга. Остаје питање је ли проблем у планирању или у извођењу радова.
„Ту треба да буду укључене и пејзажне архитекте и шумари и сви оно еколози који би могли да допринесу својим знањен као и климатолози, наравно, јер су климатске промене све актуелније и да су врсте приморане да се адаптирају, односно замене неким отпорнијим. Наравно, највећу функцију имају стабла која су у највећој зрелости, за разлику од оних која су млада и којима је потребно много више да се адаптирају, да би се развила на таквом подручју“, наводи др Ивана Шехлар.
Стабла тешко да ће даље расти у оваквим условима. Многе светске метропле су започеле процесе такозваног отплочавања града. Где год је то могуће скидају се бетонске и асфалтне плоче и саде се трава и дрвеће. Тако се и до 10 степени снижава температуру у појединим деловима града.
За почетак бисмо могли постојећем дрвећу да дамо прилику да расте и дише. Да бисмо и ми лакше дисали.
Коментари