Зашто су тропске ноћи у градовима неиздрживе – све мање зеленила, а све више бетона

Иза нас су не само најтоплија година и најтоплији јун у историји мерења, већ и један од најинтензивнијих и најдуготрајнијих топлотних таласа у историји мерења у Србији. Тропске ноћи су забележене широм земље, а најтеже се подносе у градовима. Прогнозе су да ће бити још топлије. Због тога треба да пронађемо начин како да се прилагодимо, а стручњаци апелују да је неопходно повећати површине под зеленилом у градовима.

Преко 60 одсто становника Србије живи у градовима. Тамо где је највише бетона и асфалта и најмање зеленила, највише је урбаних топлотних острва па и тропских ноћи, када се температура не спушта испод 20 степени.

„Топлотно острво је, термин који се користи да се опише ситуација да у центру града, где постоји високи степен урбанизације, микроклиматски услови се разликују од обода градова. Ако су вам близу зграде које израчују додатну топлоту, ако сте као у некој бетонској кутији, онда то може још додатно да повећа температуру. Онда температуре могу да буду веће и за четири, пет степени. Додатно, ако сте директно изложени сунцу, онда и сунце додатно греје ваше тело и онда ваш осећај тога што је температура буде далеко већа“, каже климатолог са Физичког факултета, проф. др Владимир Ђурђевић.

На тропским врелинама многи траже спас поред река, у парковима, хладовини. Лакше се креће улицама са дрворедима. Али нема довољно ни паркова ни дрвореда, а бетона је све више.

„У последњих 20 година шест одсто територије је запечаћено, 4.400 хектара нових имамо под просторима који не дозвољавају оно што зовемо природне процесе у граду. Највероватније ћемо у једном тренутку морати целе блокове да подредимо неким новим парковима. Планери и урбанисти морају да имају на уму да постојање такве зелене инфраструктуре је неопходно. Само они простори који имају директну везу са земљом, односно паркови и дрвеће у парку и остала вегетација која структуира парк може да значајно утиче на смањење температуре“, наводи пејзажни архитекта са Шумарског факултета, проф. др Невена Васиљевић.

По Плану генералне регулације Система зелених површина предвиђено је повећање удела зелених површина у Београду са 12 одсто на преко 22 одсто, односно за преко 8.000 хектара, а јавних зелених површина са 2,83 одсто на преко шест процената.

„Пуно градова сада покушавају да врате стање из прошлости и да на неки начин релаксирају центар града од тих великих врућина. Зелени зидови, зелени кровови, што више неких фонтана, водених површина, локација на којима је пуно зеленила. Посебно је важно ово високо зеленило, стабла. Треба градња да буде таква да се што више отвара простор, вентилација је исто због ветра веома важна“, истиче проф. др Ђурђевић.

По подацима Европске агенције за животну средину, Београд се налази на 28. месту од 37 анализираних главних градова у Европи по уделу зелених површина.