Беч, паметни град који је пригрлио и иновације и заштиту природе

Беч је годинама на листи најпожељнијих градова за живот. Иновативна решења у области јавног превоза, образовања, здравства, управљања енергијом и јавном управом чине престоницу Аустрије паметним градом. Прилику да се упозна са европском праксом у области дигитализације градова имала је и екипа РТС-а.

„Иновације су важне“ кажу Бечлије, али пресудан утицај на квалитет живота и даље имају вода и ваздух. Половина градског подручја је под зеленим површинама, а двомилионски град се водом снабдева са Алпа. Стратегија Беча је да заштити водене токове како би се избегао хемијски третман воде, осим дезинфекције.

„Заједно са Министарством шумарства ми штитимо област извора воде, а Беч је власник земљишта готово исте величине као што је и сам град. То су заштићене зоне у планинском подручју“, каже Волфганг Грубер из Бечког градског водовода.

„Отпадне вода пречишћавамо најсавременијом технологијом: канализацију спроводимо у велике гасне моторе и од тог гаса стварамо енергију. Управо стојимо на једном таквом мотору“, истакао је Карл Вегерер из Централног бечког постројења за пречишћавање отпадних вода.

Због добре стратегије разврставања и прикупљања смећа, у Бечу се и отпад сматра драгоценим. У спалионици „Шпителау“ годишње се сагори 280.000 тона кућног отпада и производе електрична енергија за око 60.000 домаћинстава.

„Ми овде спаљујемо само смеће из домаћинстава, а све друго, као што је папир или пластика, одвајамо на друга места и припремамо за рециклажу. Већина јавних објеката у граду греје се енергијом из ове спалионице“, прецизирао је Георг Бареш из Спалионице „Шпителау“.

Нове технологије користе и бечки хирурзи. Дневно обаве три операције уз помоћ Да Винчи роботског система. Кажу, радо ћемо са српским лекарима поделити своја искуства.

„До сада смо обавили више од 150 операција са тимом од троје људи. То су операције у домену грудне хирургије и абдомена. Робот нам највише помаже због три-де и ха-де пројекције – потпуно урањамо у тело пацијента“, објашњава хирург Филип Патри.

Изградња нових метро линија у центру града, највећи је инвестициони пројекат Беча. Власти настоје да подстакну грађане да што више користе јавни превоз, пешаче и возе бицикл. Према истраживању, 32 одсто Бечлија је прошле године свакодневно на посао ишло пешице. Само током 2023. године уложен је 21 милион евра у инфраструктуру за пешаке.

„Од пре три године постоји Национални мастер план за пешачење. У њему је описано како се на федералном нивоу подржавају општине кроз побољшање инфраструктуре за пешаке. За 11 година се доста тога променило. Сада људи питају колико ће бити нових садница дрвећа, а пре су питали колико ће паркинг места настати“, наглашава Петра Јенс из Агенције за мобилност и пешачки саобраћај Беча.

Одвојити стратегију од политике – тиме су се водили стручњаци при изради плана развоја града до 2050. године. Стратегија је обавезујућа и њене кључне циљеве није могуће мењати, ко год да је на власти. А циљеви су амбиционзни. На пример, план је да се до 2030. године удео аутомобила са унутрашњим сагоревањем у граду смањи на 15 одсто.