Све чешћи боравак у природи доноси већи ризик од убода крпеља – стручњаци поручују да будемо опрезни

Ведрији а и празнични дани традиционално подразумевају дужи боравак у природи. Ипак. са лепим временом долази и повећан ризик од контакта са крпељима, који могу бити преносиоци различитих обољења, укључујући и лајмску болест. О могућим ризицима, за РТС је говорила је др Соња Гиљача, епидемиолог Градског завода за јавно здравље, која је указала на искуства из праксе, али и на конкретне кораке заштите.

Сезона крпеља иначе траје дуго, у Србији је то од раног пролећа до касне јесени, а највећи број убода бележи се у априлу и мају. Како др Гиљача истиче, пораст активности крпеља директно је повезан са временским условима и боравком људи напољу: „Са првим зрацима Сунца, самим тим је већи излазак људи у природу и ту је повећан ризик од убода крпеља".

Подаци из лабораторије указују на присуство узрочника лајмске болести: „Од почетка године до краја априла анализирано је сто деветнаест крпеља. Код тридесет и једног крпеља је изолована бактерија борелија бургдорфери, односно узрочник лајмске болести", рекла је гошћа Дневника.

Ипак, наглашава она, важно је направити разлику између зараженог крпеља и оболеле особе: „То значи да је крпељ заражен, али то не значи да је код особе дијагностикована лајмска болест".

Кључни фактор је време које крпељ проведе на кожи: „Уколико је крпељ био прикачен до двадесет и четири сата, смањује се шанса да је пренешена инфекција, док што дуже борави на кожи крпељ, тиме се повећава шанса да је пренесена инфекција", рекла је др Гиљача.

Према њеним речима, број пацијената је стабилан и различитих су година: „Отприлике је број исти. Током априла и маја имамо највећи број пацијената. Овог априла, до краја месеца 89 пацијената је урадио анализу крпеља".

Крпељи се најчешће сусрећу у уобичајеним животним окружењима, и углавном је реч о стаништима где има зеленог растиња висине до једног метра.

Када до убода дође, важно је правилно реаговати, и први корак је јавити се свом лекару, јер ће се на тај начин обезбедити и правилно уклањање и даљи надзор. „Лекар ће одлучити како ће даље тећи тај здравствени надзор", рекла је епидемиолог др Гиљача.

Посебно упозорава на честе грешке приликом уклањања крпеља: „Највећа грешка је премазати било којим хемијским препаратима… уљем, ацетоном, алкохолом…“ Наведене методе носе ризик од убрзаног преноса инфекције.

Правилан начин је једноставан: „Правилно вађење крпеља јесте искључиво механички и пинцетом… један лагани покрет ка напољу, без цимања, завртања...", објашњава докторка.

Када је реч о превенцији, препоруке лекара су јасне и практичне: Треба да уживамо, али уз мале мере опреза, што укључује уређивање простора, односно површина и адекватно облачење.

Потребно је да се травнате површине редовно косе, да се зеленило одржава, а да људи носе светлу одећу дугих рукава и ногавица уз коришћење репелената и спрејева који одбијају крпеље.

Након боравка у природи, важно је предузети додатне кораке, неопходан је самопреглед коже а одећу треба одмах ставити у машину на прање.

Приликом прегледа оже, посебну пажњу треба обратити на делове тела који су теже доступни: прегиби и космати делови главе, где се крпељи често задрже, тако да је добро да, каже докторка, замолимо неког од укућана да нам помогне у том прегледу.

Ова упозорења и савети указују да боравак у природи не треба избегавати, али да је неопходно бити одговоран и информисан, како би се ризици свели на минимум.