Научници тврде да измет морских птица вреди пола милијарде долара

Недавно спроведено истраживање је открило да се на измету који производе морске птице – галебови, пингвини и пеликани – може зарадити скоро пола милијарде долара годишње.

То је зато што се измет морских птица, познат и као гвано, може користити као комерцијално ђубриво, а осим тога, и од виталног је значаја у погледу количине хранљивих састојака у морским екосистемима.

У настојању да подигну свест о важности морских птица и очувању њихових станишта, научници су покушали да кроз цену ђубрива квантификују допринос морских птица и илуструју стварне трошкове који нас очекују уколико се смањи њихова популација.

У питању није мали новац – вредност измета ових птица процењује се на више од 473 милиона долара сваке године, а можда и много више, према наводима из научног рада објављеног у часопису Trends in Ecology & Evolution.

„Производња гвама је екосистемска услуга коју птице праве без икаквог трошка. Можемо отићи на оствро, скупити гвано и продати га по тржишној цени као ђубривo. Будући да постоји овај научни и биолошки значај, могуће је квантификовати допринос морских птица екосистему на језику који ће јавност и креатори политике моћи да разумеју“, тврди коаутор студије, Маркус В. Кианкиарусо, професор екологије на бразилском Универзитету у Гојасу.

Није у питању само зарада

Иако само неколико врста морских птица производи гвано који се тренутно комерцијализује у Перуу, Чилеу и другим земљама, и отпад других птица доприноси виталним хранљивим састојцима у морским екосистемима, а такође је важан и за економије земаља које излазе на море.

Телесне функције морских птица природни су начин преношења хранљивих састојака између морских и копнених станишта. Они ослобађају високе концентрације азота и фосфора и производе веома важне промене у животној средини, наводи се у студији.

На пример, у екосистемима коралних гребена хранљиве материје из измета морских птица утичу на већи број риба, али и на њихову величину, што је од значаја за рибарство, али и туризам на местима попут Кариба или у југоисточној Азији.

Стручњаци су израчунали и годишње вредности азота и фосфора које избацују морске птице, односно, колико би коштало да се гван замени вештачким хранљивим материјама. Ипоставило се да је вештачко ђубриво много скупља варијанта од улагања у заштиту птица и њихових природних станишта.

Умерена процена предвиђа милијарде долара

„Направили смо врло конзервативну процену да само 10 одсто риба око коралних гребенова зависи од хранљивих материја које производе морске птице“, напомиње Плазас-Хименез, докторанд на Универзитету у Гојасу који је учествовао у овом истраживању.

„Према подацима Уједињених нација и аустралијске владе, годишњи приход од комерцијалног риболова на коралним гребенима прелази шест милијарди долара. Дакле, 10 одсто ове вредности износи око шест стотина милиона долара годишње. Ако се уз то дода комерцијална вредност од готово 474 милиона долара, укупна вредност морских птица повећава се на милијарду долара“, додаје истраживач.

Популацију морских птица угрожавају пре свега климатске промене, инвазивне врсте, превелики излов риба, али често страдају и као колатератне жртве комерцијалног риболова.