Тетоваже које одузимају дах откривене на перуанским мумијама старим 1.200 година

Помоћу технике која се користи за проучавање фосила диносауруса, тим научника је открио фини рад сложених тетоважа пронађених на мумијама из културе Чанкај који су живели у Перуу пре око 1.200 година.

„Флуоресценција стимулисана ласером нам омогућава да видимо тетоваже у њиховом пуном сјају, бришући векове деградације“, каже палеонтолог Томас Кеј из Фондације за научни напредак у САД.

„Припадници Чанкај културе познати су по томе што су улагали значајан напор у уметности украшавања тела. Тетоваже су им биле у великом уметничком фокус, и вероватно носе дубок културни или духовни значај“, додао је Кеј.

Људи украшавају тела трајним тетоважама хиљадама година. Најстарији докази о тој пракси датирају од пре више од 5.000 година и то из више делова света, али их није лако препознати, јер се меко ткиво тако брзо распада.

У случајевима када је кожа очувана и обично мумифицирана, све постојеће тетоваже могу постати тешко уочљиве јер кожа потамни.

Кеј и његов колега, палеобиолог Мајкл Питман са Кинеског универзитета у Хонг Конгу, током последње деценије истраживања, користили су ласерски стимулисану флуоресценцију (ЛСФ) да открију скривене детаље у меком ткиву диносауруса.

„Пре две године Јудита Бак, докторанткиња са Института за археологију на Јагелонском универзитету у Кракову питала нас је да ли се та технологија може користити за побољшање проучавања тетоважа са мумифицираних људских остатака“, рекао је Питман.

„Рекли смо јој да очекујемо да ће наше методе вероватно функционисати још боље у том случају јер је сачувано више хемијских остатака у поређењу са фосилизованим остацима диносауруса. У року од неколико месеци били смо у авиону за Перу да прикупимо податке са свих страна. Нашли смо спектакуларне резултате и тетоважа чанкајске културе“, додао је истраживач.

Ово је први пут да се ова техника користи за проучавање тетовираних мумија, а истраживачи су прегледали више од 100 особа.

Испоставило се да нису сви појединци имали тетоваже, али код оних који јесу, њихова кожа је сјајно флуорестирала под ласерском стимулацијом, док тетовирана подручја нису.

То је створило слике високог контраста које су скоро елиминисале ефекте отицања мастила, откривајући тако фино исцртане тетоваже да је било тешко одредити начин њиховог стварања.

Међутим, линије ширине између 0,1 и 0,2 милиметара сугеришу тетовирање убодом једном иглом, за разлику од прављења резова и утрљавања боје, што се раније сматрало за начин древног тетовирања.

Ово је такође у складу са недавном експерименталном студијом која је открила да су тетоваже старе 5.300 година на Ецију ( Ледени човек пронађен у Алпима ) направљене помоћу тетовирања пункцијом.

„Још не знамо тачно како су тетоваже направљене, али то је укључивало фину иглу за тетовирање пречника 0,1 до 0,2 милиметра у поређењу са 0,35 милиметара којики је пречник модерних игала за тетовирање“, рекао је Питман.

Кактус или животињска кост

На основу онога што је било доступно припадницима културе Чанкај, научници сматрају да су тетоваже вероватно биле направљене иглом кактуса или наоштреном животињском кости.

Истраживачи додају да су, упркос томе што имају мало података, тетоваже које су пронашли, имале велику важност и значај за оне који су их носили али и за оне који су били „мајстори“.

Истраживачи су такође могли да упореде тетоваже са шарама на текстилу и грнчарији по којима су људи културе Чанкај познати. Замршеност мотива тетоважа је упоредива и врло слична мотивима у другим облицима уметности, што сугерише да су тетоваже биле важан део естетског живота овог друштва.

Такође је постојала одређена варијабилност у сложености и квалитету тетоважа, што би могло значити различите нивое вештина међу уметницима који су их креирали.

Неке шаре су можда направили људи на нивоу шегрта, док су сложеније дизајне могли да направе уметници са годинама или деценијама искуства. А ти древни мајстори који одавно нису међу живима, и дан данас фасцинирају данашње познаваоце вештине тетовирања.

„Још не могу да верујем колико су линије биле уске на тетоважама са невероватним детаљима које смо проучавали. Чињеница да стандардна савремена игла за тетовирање не може ово да уради, говори нам да још много тога можемо научити из раног доба креирања тетоважа чак и код оних које су старе преко 1.000 година“, рекао је Питман.

Зато је за древне праксе и технике тетовирања, тим научника је још више заинтересован. Планирају да прошире свој рад на мумије из целог света, како би помогли у расветљавању различитих начина и разлога због којих су наши преци обележавали, шарали и украшавали тела.

„Тетоваже могу да садрже толико информација, укључујући и оне о култури народа, једног слоја друштва, али и о личности, статусу и карактеру појединца са тетоважама“, објаснио је Питман.

Истраживање је објављено у Proceedings of the National Academy of Sciences.