Тетоваже повезане са већим ризиком од меланома, показала студија шведских научника

Открили смо да људи са тетоважама имају 29 одсто већи ризик од развоја меланома, најсмртоноснијег облика рака коже који се често повезује са излагањем ултраљубичастом зрачењу.

Међутим, тетоваже нису изгледале као фактор који повећава ризик од планоцелуларног карцинома, другог типа рака коже повезаног са ултраљубичастим оштећењем. Иако оба канцера деле заједнички узрок, настају из различитих типова ћелија и разликују се по тежини, при чему је меланом много опаснији.

Тетоваже су снажан облик самоизражавања и важан део савременог идентитета. У Шведској је отприлике сваки трећи одрасли човек истетовиран, што показује да је телесна уметност у потпуности постала део мејнстрима.

Ипак, упркос њиховој популарности, научници и даље не знају да ли тетоваже имају утицај на здравље и како се евентуални ефекти могу развијати током времена.

Епидемиолози сада покушавају да одговоре на ова питања. Истраживање је изазовно јер се људи који бирају да се тетовирају често разликују од оних који то не чине на начине који могу утицати на здравствене исходе.

Други проблем је то што се у већини здравствених картона не бележи да ли се неко тетовирао, што отежава праћење дугорочних образаца. Без те основне информације тешко је утврдити да ли саме тетоваже утичу на здравље или су разлике последица других фактора.

Меланом и планоцелуларни карцином развијају се споро и релативно су ретки, што дугорочна истраживања чини још тежим. Праћење великих група тетовираних и нететовираних људи током много година било би скупо и временски захтевно.

Зато је тим стручњака са шведског Универзитета у Лунду користио другачији приступ. Почели су са људима који су већ били дијагностиковани са раком и вратили се уназад да виде ко је имао тетоваже. Ова врста истраживања, позната као студија случаја и контроле, ефикасан је начин да се открију потенцијалне повезаности.

Шведска води висококвалитетне националне регистре који бележе податке о здрављу и демографији. Из Националног регистра рака идентификовали смо све старости од 20 до 60 година који су дијагностиковани са меланомом 2017. или планоцелуларним карциномом између 2014. и 2017.

То је укључивало 2.880 случајева меланома и 2.821 случај сквамозног карцинома. За сваки случај одабрали смо три особе исте старости и пола из Регистра укупне популације, које нису имале рак коже.

Затим смо свим учесницима послали упитнике о тетоважама – украсним тетоважама, трајној шминки и медицинским тетоважама, као и о њиховој величини, локацији и узрасту када су се први пут истетовирали. То нам је омогућило да утврдимо да ли је особа била тетовирана пре или после развоја рака.

Укупно је 5.695 људи учествовало у студији о меланому (1.598 са меланомом) и 6.151 у студији о сквамозном карциному (1.600 са тим раком).

Људи са тетоважама имали су 29 одсто већи ризик од развоја меланома у поређењу са онима без тетоважа. Повећање ризика изгледало је највеће код оних који су имали тетоваже дуже од десет година, иако је број људи у овој групи био мањи, па резултате треба тумачити опрезно.

За планоцелуларни карцином тетоваже нису чиниле разлику. Резултати су били доследни у свим анализама, указујући да нема повезаности између тетоважа и овог типа рака коже.

Такође, нису нашли доказе да веће тетоваже повећавају ризик. То је било неочекивано, јер веће тетоваже садрже више мастила, а тиме и више потенцијално штетних супстанци.

Једно могуће објашњење је да мастило од тетоважа не остаје ограничено само на кожу. Имунолошки систем га препознаје као страну супстанцу и транспортује део честица мастила у лимфне чворове.

Те честице тамо могу остати дугорочно. Иако још не знамо да ли то изазива штету, могло би да доведе до хроничне упале, која је повезана са развојем рака.

Друго објашњење може бити грешка у мерењу – људи имају тенденцију да прецењују величину тетоважа. Будуће студије са прецизнијим мерењима могле би да разјасне ово питање.

Начин живота и збуњујући фактори

Оно што ову студију чини јединственом јесте широк опсег фактора начина живота који су узети у обзир. Укључени су подаци о излагању сунцу (на послу и у слободно време), коришћењу соларијума, пушењу, нивоу образовања, брачном статусу и приходима домаћинства. Такође смо узели у обзир тип коже, пигментацију, године и пол.

Ови детаљи су важни јер могу утицати и на то ко се тетовира и на то ко развија рак. На пример, људи који много времена проводе на сунцу могу бити склонији тетовирању, али и развоју меланома. Усклађивање ових разлика смањује пристрасност и јача поверење у резултате.

У истраживању се овај проблем назива конфундирање. Ако се збуњујући фактори не контролишу правилно, могу искривити налазе и довести до погрешних закључака.

Недавно истраживање у САД сугерисало је да велике тетоваже могу чак смањити ризик од меланома, али та студија није контролисала кључне факторе као што су тип коже или УВ излагање.

Резултати би, стога, могли одражавати понашање, а не биологију. На пример, људи са великим тетоважама можда избегавају сунчање или соларијуме како би заштитили своје тетоваже, што природно смањује УВ оштећења.

Дакле, да ли тетоваже изазивају рак коже? Једноставан одговор је – још не знамо. Наши резултати указују на могућу повезаност између тетоважа и меланома, али једна студија никада није довољна да докаже узрочно-последичну везу.

Потребно је више истраживања како би се испитали потенцијални биолошки механизми, као што је хронична упала, и испитало како различите врсте мастила или боја могу реаговати са УВ зрачењем.

Састав пигмената за тетовирање веома варира, а многи садрже једињења која се могу разградити у штетне нуспроизводе када су изложена сунчевој светлости или третманима уклањања ласером.