Отворена кинеска мега лука у Перуу – морска капија олакшава трговину између Кине и Јужне Америке

У Перуу је у четвртак пуштена у рад нова лука, највећа у Јужној Америци, за коју се верује да ће драстично променити ток и обим трговине између тог континента и Азије.

Отварању луке, која би могла да преполови време за транспорт робе између два континента, путем видео-лика присуствовао је и кинески председник Си Ђинпинг, који је допутовао у престоницу Перуа Лиму да би учествовао у раду самита Организације за азијско-пацифичку економску сарадњу (АПЕЦ).

Си Ђинпинг је, у интервјуу објављеном у лист Ел Перуано, најавио да ће лука, када достигне своју максималну величину, (директно и индиректно) упошљавати око 8.000 радника и генерисати четири и по милијарде долара прихода годишње.

Јединствена морска капија

Лука са дубоким газом у обалском месту Ћанкај, значајно ће поједноставити и појефтинити трговину између Јужне Америке и азијског континента јер огромни контејнерски бродови који преносе робу између њих неће више морати да плове северном рутом уз мексичку и америчку обалу.

Ако се обезбеде копнени путеви за транспорт робе од ње до суседног Бразила, теретни бродови неће морати ни да пролазе кроз Панамски канал и путују све до луке Сантос у држави Сао Паоло ради истовара.

Председник Си је изразио спремност да његова земља учествује у изградњи савременог пандана древном Путу Инка, који би омогућио повезивање луке са залеђем у Андима.

Кинеска државна компанија "CОSCО" до сада је улила 1,3 милијарде долара у изградњу луке Ћанкај, која се налази на око 70 километара северно од престонице Лиме.

Када буде потпуно готова, укупно ће коштати око 3,5 милијарди долара, имаће 15 докова и тунел за транспорт терета дуг два километра. "CОSCО" ће имати власнички удео од 60 одсто, те право управљања њоме у наредних 30 година.

Јужноамерички Сингапур

Политичари и економисти у Лими се надају да ће та морска капија, која ће скратити време потребно за транспорт робе из Кине до Јужне Америке од десет до месец дана, од њихове земље направити једну врсту јужноамеричког Сингапура, односно, стратешког регионалног трговачког упоришта, јер је таква врста инфраструктуре изузетно скупа и стога врло ретка.

Наиме, до сада ниједна друга лука у Јужној Америци није имала могућност да угости мега бродове, капацитета 24.000 контејнера, који ће моћи да пристану у Ћанкају.

Може се рећи и да ће та лука на извесно време ублажити проблем кочења међународне трговинске размене који проузрокују мали проходни капацитет Панамског канала, те кашњења и одустајања од планова за изградњу новог, ширег вештачког водног пута који би повезивао Тихи и Атлантски океан.

Председница Перуа Дина Болуарте изјавила је да ће лука Ћанкај (у садашњој почетној фази) подићи БДП њене земље за један одсто годишње. Додала је да ће се захваљујући њој Перу "позиционирати као један од кључних фактора у светској трговини, што ће се преточити и у нове инвестиције".

Перуански стручњаци тврде да ће, осим што ће моћи да прима огромна пловила способна да носе 24.000 контејнера, лука у Ћанкају имати предност у односу на другу сличну инфраструктуру на обали Пацифика и захваљујући примени најновијих технологија које знатно скраћују време потребно за утовар и истовар.

Важна карика у кинеској континенталној стратегији

Перуанска мега лука олакшаће прилив кинеске робе и транспорт јужноамеричких сировина и тако омогућити још снажније кинеско економско присуство у Латинској Америци и боље снабдевање кинеске привреде.

Укупна трговинска размена између Кине и Латинске Америке порасла је са 12 и по милијарди у 2000. години на чак 483 милијарде долара у 2022. Кина из Јужне Америке увози пуно пољопривредних производа, нарочито соје и меса, те руде попут литијума, бакра и гвожђа, а извози пре свега паметне телефоне и другу електронику, машине и хемикалије.

Кинеске банке су у периоду од 2005. до 2020, владама у Латинској Америци позајмиле око 137 милијарди долара. Чак 22 латиноамеричке државе су укључене у велики кинески инвестициони програм за јачање економске сарадње са иностранством "Пут и појас".

Треба рећи и да је Кина највећи спољнотрговински партнер Перуа.

Ћанкај ће бити од посебног значаја за даљи кинески извоз на тај континент јер произвођачи аутомобила попут "BYD" и "Џилија" планирају осетно повећање продаје својих (јефтиних али довољно квалитетних) електричних возила – кинески електрични аутомобили већ сада се муњевитом брзином шире у Бразилу.

Кина последњих година улаже велике напоре да прошири трговину са земљама у развоју, такозваним "глобалним југом" – државама југоисточне Азије, Африке и Јужне Америке, како би умањила или неутралисала штету насталу економским санкцијама (као што су царине, квоте и забране увоза) које, у знатној мери услед геополитичких разлога, против ње уводе земље Запада.

Лука ће имати и важан безбедносни значај за Кину, јер њени бродови неће више морати да се у истој мери ослањају на Панамски канал, који, мада је Пекинг доста уложио у његову инфраструктуру последњих година, и даље под снажним политичким утицајем Вашингтона и, војно гледано, може и споља лако бити блокиран подморницима и ратним бродовима.

Лука у Ћанкају чак ће, чини се, влади у Пекингу дати и додатни политички инструмент за притисак на сепаратистичке снаге на Тајвану. То се може закључити из тога што је перуанска влада недавно одбила да изда визу тајванском учеснику самита АПЕЦ бившем премијеру и потпредседнику Тајвана Чену Чијенђину, који долази из редова владајуће Демократско-прогресивне партије, која отворено заговара де факто сецесију тог острва.

Медији у источној Азији чак спекулишу да би Перу, као члан мултилатералног споразума о слободној трговини земаља Пацифика "Свеобухватно прогресивно транспацифичко партнерство" (CPTPP), на наговор Пекинга могао да спречи приступање Тајвана том важном трговинском механизму.

За Кину расте значај трговине и добрих политичких односа са Јужном Америком

Трговина са Јужном Америком за Кину посебно добија на значају у светлу чињенице да ускоро на кормило државе у САД ступа нови председник Доналд Трамп, за кога је важан део економске политике редукција дефицита у спољној трговини кроз увођење царина, нарочито, на кинеске производе.

Већ сада је јасно да Трамп намерава да за министра спољних послова, саветнике за безбедност и министра одбране постави кадрове који су изразито антикинески настројени, па и отворено непријатељски расположени према државама Јужне Америке које будућност свог економског развоја виде у интезивној сарадњи са Пекингом. То нарочито важи за сенатора Марка Рубија, којег је Трамп номиновао за државног секретара (министра спољних послова).

У више наврата је давао грубе изјаве у којима је међу америчким грађанима распиривао страх од наводних завера, које Кина кује како би уништила САД, позивао на њено протеривања са западне хемисфере у складу с Монроовом доктрином и претио влади у Венецуели.

Војни званичници САД, попут команданта америчке Јужне команде генерала Лауре Ричардсон и многи политички коментатори већ "освешћују" јавност у својој земљи како лука у Ћанкају омогућава и пристајање великих ратних бродова и како ће је Кина управо искористити у ту сврху и тако се војно уклинити у "америчко двориште".

Стога је разложно очекивати интезивирање геополитичког трвења између Вашингтона и Пекинга у Јужној Америци у форми подршке тамошњим десничарским, односно, левичарским партијама и режимима, што може битно пореметити планове Кине за осетно проширивање трговинске размене.