Приручник о археолошком наслеђу помаже у заштити али и препознавању вредности
Српско археолошко друштво наставља серију предавања о механизмима заштите археолошких налазишта кроз постојеће законске и правне оквире, и обавезе државних органа и установа када је у питању очување непокретног културног наслеђа.
О начинима на које се у пракси те обавезе и спроводе, али и како се штити културно благо у Србији, за РТС је говорио Адам Црнобрња, председник Српског археолошког друштва.
-Постоје закони о заштити културног наслеђа, и ту се јасно предвиђа какав је то пут. За почетак, надлежне институције заштите Завода за заштиту споменика културе, морају нешто да уведу у евиденцију, а то се у правном смислу већ налази под претходном заштитом, и онда тече рок од три године, када стручњаци морају да прикупе све податке, доказе и добро анализирају да ли то има својство да сутра постане културно добро, да ли има вредности, особености, значај, па тек онда то иде ка Министарству и на крају Влада нешто уврсти за културно добро.
Ако истекне период од три године од тренутка када нешто уђе у евиденцију по закону, та заштита престаје да важи, а може се обновити још три године или, ако је урађено све што треба и предато Министарству у року од три године, та претходна заштита ће трајати у будућности док Министарство не уради свој посао, односно Влада на крају каже – то је сте или није културно добро.
Да ли и заинтересовани појединац може поднети иницијативу заводима за заштиту културе да се одређен објекат заштити и постане културно добро?
-Подношење иницијатива је у ствари и пожељно, јер ни Заводи не знају шта је свугде у Србији, у сваком месту, шумарку… Када локална заједница, група људи, појединац, имају нека сазнања о нечему што је битно за њихов крај и заједницу, пожељно би било да покрену иницијативу према Заводу.
То не значи гаранцију да ће нешто и постати културно добро, јер то треба да прође процес евалуације и валоризације, да би законски постало културно културно добро. Чак и ако не постане, када људи показују приврженост нечему и пазе, поштују и воле одређени објекат, у пракси се дешава да то не буде сачувано, али у највећем броју случајева, то буде чак и боље сачувано него нешто што је отишло под законску заштиту а о чему последњих деценија нико није водио рачуна.
„Како сачувати археолошко наслеђе" назив је приручника Српског арехеолошког друштва, које је подржало и Министарство културе. Широм Србије одржали сте преко 40 предавања а Приручник је бесплатан и доступан у ПДФ издању. Шта је тачно циљ приручника?
-Археолошко наслеђе је само један сегмент непокретног културног наслеђа, а циљ предавања и Приручника је да се људи упознају, не само са правилима већ и са специфичностима културног наслеђа и са обавезама које проистичу из закона. Пуно пута људи не знају да је нешто кажњиво, не знају коме да се обрате када се нешто уништава, а то све у Приручнику стоји практично упаковано, да би знали на време да реагују и превентивно.
Како можемо подићи свест о значају очувања културне баштине?
-Људи прво морају да поимају зашто је наслеђе битно. Људи често окрећу главу када се сруши неки споменик, а када им се помене споменик њихових предака, онда се пробуде. Све је то културно наслеђе. Имамо лична а постоје и она општа, важна за ширу заједницу. Једноставно, то је оно што се учи код куће и што би требало да се учи у нижим разредима основне школе и што ниједан закон не може да надомести.
Коментари