Снажна соларна бакља изазвала прекиде у комуникацијама и најавила поларну светлост

Извор живота на нашој планети поново је показао своју снагу. Сунце је у недељу ослободило масивну соларну бакљу из региона сунчевих пега познатог као АР4436, који је у том тренутку био окренут ка Земљи.

Догађај, класификован као бакља класе М5.8, спада у категорију умерено јаких, али довољно снажних да изазову приметне последице у свемирском времену и на нашој планети.

Ова ерупција представља још један показатељ да се налазимо у периоду појачане соларне активности, познатом као соларни максимум.

Привремени поремећаји у комуникацијама

Први талас енергије стигао је до Земље брзином светлости. Електромагнетно зрачење изазвало је умерене сметње у високофреквентним радио-везама изнад Атлантског океана и делова источне Африке.

До привременог ометања комуникација дошло је пре свега у системима које користе авијатичари и поморци за навигацију и пренос података на великим удаљеностима.

Соларне бакље представљају снажне експлозије зрачења на површини Сунца. Научници их сврставају у класе А, Б, Ц, М и X, при чему је класа X најјача.

Док су бакље нижих класа честе и углавном без последица, бакље класе М могу изазвати краткотрајне сметње у радио-комуникацијама, нарочито у областима које су у том тренутку окренуте ка Сунцу.

Облак плазме на путу ка Земљи

Поред зрачења, соларна ерупција избацила је и велики облак магнетизоване плазме у свемир.

Реч је о појави познатој као избацивање короналне масе (ЦМЕ), приликом које се део спољашњег слоја Сунчеве атмосфере одбацује у међупланетарни простор.

Облак честица креће се брзином од око 650 километара у секунди и тренутно се креће ка Земљи.

Према прогнозама, очекује се да ће у уторак увече „окрзнути“ Земљину атмосферу. Иако се не предвиђа директан удар, и тангенцијални сусрет може изазвати геомагнетну олују и појачану појаву ауроре.

Уколико временски услови буду повољни, поларна светлост могла би да буде видљива јужније него што је уобичајено, укључујући делове Уједињеног Краљевства и северне регионе Сједињених Америчких Држава.

Службе задужене за праћење свемирског времена саопштиле су да прате кретање облака плазме.

Према моделима, главни део материјала требало би да прође изван Земљине орбите, али се не може искључити могућност тангенцијалног удара или доласка ударног таласа касно 12. маја или у раним сатима 13. маја по универзалном времену.

Соларни Максимум

Овакви догађаји нису неуобичајени. Сунце пролази кроз природни циклус активности који траје око 11 година, а тренутно се налази у фази врхунца – соларном максимуму.

Током овог периода повећава се број сунчевих пега, а учесталост и интензитет бакљи и избацивања короналне масе значајно расту.

Повећана зависност савременог друштва од технологије чини нас осетљивијим на ефекте свемирског времена.

Геомагнетне олује могу утицати на електроенергетске мреже, изазвати сметње у раду сателита, GPS система и радио-комуникација, а у појединим случајевима довести и до прекида у снабдевању електричном енергијом.

Стручне службе и свемирске агенције настављају континуирано праћење Сунца и развој модела за рано упозоравање на потенцијално снажне соларне догађаје.

Поред технолошких изазова, појачана соларна активност доноси и један од најлепших природних феномена – појаву поларне светлости, која подсећа на динамичне процесе који обликују наш космички простор.