"Након Бога, Америка", приче Румене Бужаровске – путовање кроз мит и стварност

На једно важно својство америчке културе које је понела у пртљагу памћења на давни боравак, подсећа је упозорење америчког министра здравља Вивека Мертија да је здравље Американаца угрожено "епидемијом усамљености", коју је назвао "потцењеном јавном кризом". Ауторка то сматра вечним узроком њихове "непојмљиве несреће".

Али, ето парадокса: "управо ме је пријатељство и довело на овај пут кроз јужну Аризону, с мојим другарицама Марином и Ненси."

Интимности, испред WC-a неког клуба 

Предели доносе усхићење, дружење такође. Али и допуну спознаја о пријатељству на амерички начин, посебно неуобичајеном топлој дружељубивој Балканки.

"Формула пријатељства за Американце тиче се чињења, што нужно искључује причање. То пак на концу значи да нико никад не открива истинска осећања. Пријатељства, схватила сам, морају бити утилитарна и функционална." Интимности, гле чуда, открива ауторка, нису намењене људима са којима сте стварно интимни. Американци се, схвата то у различитим приликама, отварају, рецимо, непознатим сапутницима на прекоокеанском лету или испред WC-а неког клуба.

Бужаровска то духовито приповеда, али аналитички посматра. Налази разлоге. Пријатељства су неодржива услед америчке географије. Људи се претварају лако у модерне номаде у потрази за бољим животом на огромним пространствима земље.

И када их питате одакле су, умеју, попут једне њене другарице, да одговоре "одасвуд". Нема места за тугаљиве растанке и чежњиве повезаности. Kада је одлазила њена другарица из одељења Венди само је Румена патила. Ако долазите с Балкана можете да кажете и да долазите ниоткуд јер им имена наших држава ништа не значе, па су Бужаровској на помен Македоније говорили само "great", покривајући своје незнање наводним одушевљењем.

What can I do to help?

Наћи ћете овде праве лекције за пут у Америку. Добро је да знате, ако затреба, кад је неко у проблему уместо да му похитате у помоћ ви питате What can I do to help? (Шта могу да учиним да ти помогнем?)

У мноштву прича посебно ми је прирасла за читалачко срце она о путу југом Аризоне кроз "митске пејзаже америчке историје претворене у туристичке атракције". Американци су мајстори storytellingа који доноси добру зараду. "Умеју да продају причу чак и када не постоји". Хотел Kонгрес у Тусону је сјајан пример који ауторка тако духовито описује. Наравно, опет задирући у саму суштину феномена.

Главни адут хотела су мотиви из холивудских филмова. Озлоглашени Џон Дилинџер и његова банда баш ту су ухваћени 1934 године, увериће вас особље објекта. А шта је лепше него поверовати да сте на значајном месту. И ево наше путнице са другарицом у том хотелу међу холивудским сликама и плакатима и рекламом за догађај који се не пропушта. Реч је о сеанси призивања духова на врху хотела у наводно јединој соби која је преживела пожар на дан Дилинџеровог хапшења.

Пријатељица Марина купује карте за главни сто. Узбуђење расте. Улазе у загушљиви простор међу похабане викторијанске костиме водитеља програма. Почиње сеанса. И траје. Знате колико? Читавих пет до десет минута. "Бесрамно покушавају да продају своју робу. У мојој култури то се сматра саблажњивим, а у америчкој глатко пролази", пише Бужаровска.

"Бесплатно и бонус", уме да кошта

Посебност америчке туристичке стратегије, по ауторкином мишљењу, је истицање појмова "бесплатно и бонус". А то уме баш да кошта.

Kада се помене Kи Вест прва асоцијација је "рај на земљи", туристички наравно. Али, ауторка открива његову нову страну. Није био само адреса становања Ернеста Хемингвеја.

"У Kи Весту је још више књижевног племства него што сам замишљала... Свиђало вам се или не, америчка књижевност је већ више од столећа у центру светске имагинације. А Kи Вест је, по свему судећи, рај те имагинације. Елизабет Бишоп, Ени Дилард, Ен Бити, Роберт Стоун, Џејмс Мерил, Филис Роуз, Лоран де Бриноф - да поменем само неке."

Занимљиво је колико дела неких од поменутих аутора многи предани читаоци које познајем нису никада прочитали. Преводилачки рад Румене Божуровске омогућио је македонским читаоцима да упознају поједине од њих. Можда ова књига српске читаоце подстакне да их упознају.

У сваком случају било је ово узбудљиво путовање Америком Занимљиво је да је и само настајање овог дела својеврсно путовање. Написано је на енглеском, а онда у преводу на српски објављено на сајту Велике приче. Сада је изузетна књига. Још један ауторкин сан се обистињује. На радост читалаца.