ОВОГ МЕСЕЦА ЧИТАМО

Кад је фића био порше у књизи "Аутомобил је слобода" Марка Миљковића

За нама је 67. Међународни београдски сајам без великих имена гостију, али с великим попустима. Купљене књиге су углавном биле део чврсто утврђеног плана, ређи су уживали у открићима. Моја књига сајма је "Аутомобил је слобода". Као паметна лепотица привлачи сјајним дизајном, а када почнете да је читате задивљује оригиналним приступом, богатим садржајем, анализом заснованом на савременом научном и методолошком приступу, архивском грађом, новинским чланцима, илустрацијама, сећањима савременика, чињеницама повезаним у занимљиве приче.

Кад је фића био порше у књизи "Аутомобил је слобода" Марка Миљковића Кад је фића био порше у књизи "Аутомобил је слобода" Марка Миљковића

Добро су нам знани као јунаци асфалта, моћни симболи статуса, али ево прилике да видите шта све може аутомобил када постане књижевни јунак. У његовом ретровизору је 120 година историје Србије и Југославије, друштвене, економске и политичке. Све зналачки уоквирено освртом на светска кретања.

У феномену на четири точка прелама се читава историја коју баш он повезује: развој ауто и нафтне индустрије, изградња путева, бензинских станица, прва путовања. Сећате ли их се? Или вам је неко причао о њима? Овде је и својеврсни албум слика читавог низа генерација.

Стаљин: Аутомобил је буржујска идеја...

Тешко је и замислити који су све аутомобили били најпопуларнији.

Старији ће се с носталгичним осмехом подсетити, млађи ће с неверицом откривати како се живело с аутомобилом, однос људи и државе према четвороточкашу који је био толико редак да је сама чињеница да га поседујете значила високу позицију на листи успешних.

Имати фићу било је у најмању руку као када данас имате порше. Фића у овој причи и заузима посебно место као први наш народни ауто, а читаво поглавље је упечатљив пример слике глобалне историје која је стала у причу о малом ауту, "Аутомобилизам иза "Гвоздене завесе".

"Путнички аутомобил је буржујска идеја", рекао је Стаљин и описао на најбољи начин однос према концепту аутомобила у приватном власништву у време његове владавине. Уместо точкова та идеја је путовала великом брзином Централном и Источном Европом, док је Западом владао економски развој, који су прижељкивали становници иза Завесе.

И ето аутомобила "као кључног предмета у хладноратовској борби за задовољење потрошача" одмах после Стаљинове смрти. Из источнонемачке фабрике изашло је пластично ауто чудо, "трабант". Наш "фића" изашао је из крагујевачке Црвене заставе почетком седамдесетих, као производ једне од најмодернијих европских фабрика, захваљујући сарадњи са италијанским Фијатом. Убрзо је добио луксузнију "браћу" с популарним надимцима "тристаћ", "стојадин"...

Кола су, знамо, потреба, извор задовољства као симбол кретања, путовања, малих и великих, али и мука због кварова, а онда на историјску и књижевну сцену ступају сервиси, мајстори, делови. Колико се привредних области рађало и развијало захваљујући аутомобилима!

Али и важан точак у борби за женска права...

И како се мењао однос државе, али и малог обичног човека, подсећа нас аутор. А тек како је задужио даме у међуратном периоду! Одиграо је важну улогу у борби за женска права. Од краљице Марије која је била страствена аутомобилисткиња/ ето стигле смо и до именице одговарајуће роду/,права трендсетерка речено модерним језиком.

Ипак, посебне симпатије улива нам аутор према Мићи. Гле чуда, реч је о Даринки Петровић која је у историју ушла као прва професионалка за воланом. Возила је поштанска кола, носила мушку униформу, јела са колегама у гаражи и запалила по коју цигару. Мале ствари за велики корак на путу еманципације жена у средини у којој је, како пише аутор, конзервативни део понављао "Варјачу бих ја њој, а не волан у руке".

Овде је много тога "првог", али и дугих узбудљивих токова историје претходног столећа, испричаних јасно и занимљиво, уз модерну историографску анализу. Колико је аутомобил довољан за слику кретања друштва, колико је чврста кохезиона нит са свим друштвеним феноменима, јасно је из овог дела.

Лагани кораци српског друштва, у почетку пораст на брзиномеру развоја друге половине 20. века, а онда деведесетих суноврат, како каже Беренд "пут од периферије до периферије". Од првих бензинских пумпи, преко сипања бензина у пластичне флаше у време санкција до данашњег "провода" на модерним пумпама, од парних до електричних аутомобила, од фиће до лимузина које се прве продају на сајмовима.

"Аутомобил је слобода" пише на корицама. Размишљајте о томе док читате ову занимљиву историју, поставите себи питања, а одговоре ћете већ наћи на овим страницама. Срећан пут!

недеља, 24. новембар 2024.
-1° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње