Магија стварности – документарни филмови „Гора“, „Бољшој Вавилон“ и „Габо“

Љубитељи документараца имају прилику да до 15. маја на платформи "CineSquare" бесплатно погледају дванаест документарних филмова који су приказани на "Белдокс" фестивалу током претходних година. Препоручујемо филмове „Гора“ Стефана Малешевића, „Бољшој Вавилон“ Ника Рида и Марка Франчетија и филм о животу писца Габријела Гарсије Маркеса „Габо: магија стварности“ Џастина Вебстера.

Документарни филм Гора Стефана Малешевића освојио је награде за најбољи филм и најбољу фотографију на "Белдокс" фестивалу 2017. године. Приказује свакодневни живот људи из изолованих села Горе на висоравнима Шар-планине, на самој ивици између југа Косова и Северне Македоније. Горанци су муслимани, свој језик називају „нашенски", а најближи је македонском језику или староштокавском српском говору. Ово је први филм који приказује ко су Горанци, а не коме припадају.

Иако гледамо свакодневне мушке ритуале, јер је жене забрањено снимати, добијамо целовиту слику о веселом народу, неоптерећеном било каквим спољним утицајима. Они живе у сиромаштву које не примећују, обављају свакодневне послове, али највећи део свог времена проводе певајући о љубави, жудњи, самоћи и радости.

„Екереке", закључује један од Горанаца, седећи у кафани за столом на ком је векна хлеба и мало сира, након што је управо испевао стару македонску песму о љубави. „Екереке" значи - све је онако како треба да буде.

Снимити филм о животу који се одвија пред камером, теже је него снимити филм о животу који је окончан, ма колико буран или славан био. Зато је камера Стефана Малешевића статична и мирна. Труди се да не пропусти непредвидљиво, а уједно и наглашава детаље из живота овог народа. На почетку дуг кадар стада оваца, пси који заједно из једне шерпе пију млеко или бетонске плоче и огуљене фасаде кућа.

Документарни филм Бољшој Вавилон приказује један од највећих скандала у историји чувеног Бољшој театра. Ово позориште било је у жижи интересовања светске јавности 2013. године, када је нападнут директор балета Сергеј Филин. Био је на путу до куће када му је неко полио лице киселином. За ово дело на шест година затвора осуђен је Павел Дмитриченко, солиста балета.

Био је велики изазов вратити углед овом позоришту, које многи сматрају најзначајнијим културним обележјем Русије. То није театар, већ храм, каже љубитељ балета који посећује сваку представу у последњих тридесет година.

Снимцима који приказују посете припадника светске политичке елите, попут некадашњег председника Америке Ричарда Никсона или британске краљице Елизабете, редитељ филма нагласио је блискост овог театра са државом. Криза зато није могла да прође без ангажовања и самог врха државе, како би у Бољшој театру поново завладао ред.

Први пут је једној филмској екипи дозвољено да сними шта се крије иза кулиса овог величанственог театра. Филм је успео да прикаже сплетке, љубомору, сурову амбицију плесача, несигурност и притисак који осећају, све оно што у тренутку морају да забораве када изађу на сцену, јер на њој сваки покрет мора бити беспрекоран. За свакога од њих најважније је да игра остане савршена и да публика не примети њихове слабости, јер је то питање части.

Два различита света чине Бољшој театар - свет уметника и свет управника, то је јасно нагласио у свом филму британски редитељ Ник Рид. Сергеј Филин искусио је живот солисте балета, а затим и живот уметничког директора, а управо за те престижне позиције плесачи се боре до последњег даха. Кроз његову причу прелама се сва тежина и суровост овог уметничког позива. Напад који је доживео Сергеј Филин било је само повод да се прикаже оно што годинама нагриза идеализовану слику о Бољшој театру.

Биографски документарни филм Габо: магија стварности о животу писца Габријела Гарсијe Маркеса, добитника Нобелове награде за књижевност, приказан је на фестивалу "Белдокс" 2016. године. Редитељ је изабрао да причу о једном од највећих књижевника двадесетог века, аутора књига Сто година самоће, Љубав у доба колере, Хроника најављене смрти, Пуковнику нема ко да пише и многих других, прикаже из перспективе писца Хуана Габријела Васкеза, коме је Маркес био узор.

Он обилази градове у којима је Маркес живео и стварао, трагајући за мотивима које је велики писац касније уткао у своју књижевност. У Аракатаки, малом неразвијеном граду на Карипској обали, Маркес је провео прве године живота.

Сујеверје, страх од смрти, живот оптерећен сећањем на искуство рата, неки су од мотива који су касније имали важан утицај у његовој књижевности. Док Маркесови пријатељи и чланови породице читају одломке његових романа, имамо прилику да посматрамо оно што писац веродостојно описује.

Филм хронолошки приказује живот писца и открива његов однос према важним историјским догађајима.

четвртак, 18. јул 2024.
31° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару