Јашуњски манастири су ризница средњовековне уметности
Народни музеј у Лесковцу припремио је приче о историји и културној баштини лесковачког краја, квизове и друге занимљиве садржаје који су доступни на његовом сајту, како би боравак код куће учинио забавнијим.
У оквиру сегмента „Музеј од куће" посетиоци могу да се упознају и са занимљивом историјом Јашуњских манастира. На падинама Бабичке горе, недалеко од Лесковца, скривају се два споменика средњовековног православља. Манастири који су одолели историји. Један мушки, други женски, свој живот славе пуних пет векова.
Најпре је 1499. године подигнут женски манастир, посвећен је Ваведењу пресвете Богородице о чему нам сведочи натпис на порталу изнад улазних врата. У храму се, одмах до иконе Пресвете Богородице, налази лик монахиње Ксеније - ктиторке ове светиње, док су испод ње осликани ликови трију калуђерица у црним хаљинама - Теофије, Марте и Марије.
Имајући у виду податак да је породица Кантакузин основала нову цркву суседног, мушког манастира, претпоставља се то да се у овом комплексу може препознати породични дупли манастир. Манастир Ваведења Пресвете Богородице је једнобродна грађевина, чији се стил не разликује у многоме од стила градње властелинских црква у ХIV и ХV веку. Манастир је после аустријско-турских ратова крајем ХVII, почетком ХVIII века остао празан. Од 1878. године служио је као парохијска црква, док 1932. године није поново настањен калуђерицама.
https://muzejleskovac.rs/muzej-od-kuce-prica-o-srednjovekovnom-zenskom-manastiru/
Мушки манастир Свети Јован Претеча изграђен је на темељима старијег храма, а подигао га је, у време игумана Теодосија, 1517. године Андроник са својом браћом из царске породице Кантакузин.
Као и женски, и овај храм је једнобродна, правоугаона грађевина, а издваја га живописно осликана западна фасада. Најстарије фреске, смештене у централном делу храма, потичу из 1524. године, у време игумана Луке. Дело су извесног Петра из Софије. Ово је јединствен пример фрескописа насталог у време турске владавине, када је Османским царством владао цар Сулејман Величанствени. Улазни део цркве осликан је 1584. године.
Буран период турске владавине оставио је трагове и на овој светињи, што је допринело њеном честом страдању и обнављању. Манастир је обновљен 1693. године, када је осликан новим живописом. Након ослобођења од Турака, 1878. године, манастир добија звоник и постаје део Јашуњске парохије, а 1893. године овај храм бива преобраћен у мирску цркву.
Последња обнова манастирских фресака завршена је 1902. године. Задржавши првобитни распоред фресака, фрескопис је урадио Јаков из Велеса уз помоћ свог сина Ђорђа.
https://muzejleskovac.rs/muzej-od-kuce-prica-o-manastiru-sveti-jovan-u-jasunji/
Јашуњски манастири представљају ризницу средњовековне уметности. Њихови живописни фрескописи представљају сведочанства живота Срба у средњем веку. Фреске у цркви Светог Јована Претече изузетно су важне за разумевање уметности периода од пада Деспотовине до обнављања Патријаршије.
Оба манастира су под заштитом државе као споменици културе од великог значаја.
.jpg "Миљенко Јерговић у новој књизи о рату, примирју и природи човека")
Коментари