Препорука за читање: Великани графичког дизајна #1
Пре неколико дана у Градској галерији Културног центра Град у Београду није ексклузивно изложен мањи број оригиналних плаката Савете и Слободана Машића, није промовисано прво издање новопокренуте едиције Великани графичког дизајна и није уприличен најављен коктел.
Култура је у карантину, али је књига Великани графичког дизајна #1 – Савета и Слободан Машић, чији је издавач КЦ Град, а аутори текстова Јеша Денегри, Ана Радовановић, Валентина Миленковић, Милан Влајчић и Бојан Криштофић, штампана. Биће промовисана кадa се поново стекну услови. Прелистали смо ово значајно издање и подсетили се стваралаштва ауторског пара С & С Машић који је учинио да наш део простора иза „гвоздене завесе“ буде битно другачији од свих осталих.
Обоје архитекти, Слободан и Савета Машић на јавну сцену ступају средином шездесетих година 20. века. Радикалним, минималистичким, убедљивим и аутентичним графичким дизајном обележили су овдашњу визуелну сферу у следећих пет година.
„За Машића, заправо, вршење послова графичког дизајна било је далеко више и много битније од уобичајеног разумевања такве делатности. Машић је, у суштини, био активистички интелектуалац који је, уместо у некој другој области друштвеног ангажовања, за свој простор јавног деловања одабрао област графичког обликовања. Врло селективно је бирао гласила која је уређивао – од Студента, Видика и Уметности, до Сусрета и Рока – захтевајући да буде неприкосновени аутор њиховог изванредног изгледа, а када је то било могуће, активно је учествовао у формирању текстуалних и тематских садржаја. Делујући по мери сопствених убеђења“, објашњава Јеша Денегри у овом издању.
Њиховом јасан и убедљив идентитет плаката Битефа и Феста, допринео је да југословенска култура и уметност буду препознатљиви и на међународној сцени. Њихова „Независна издања“, основана 1966. године, била су једна од првих приватних иницијатива у издаваштву тадашње Југославије. Прво „Независно издање“ била је књига песама Пустиња Марије Чудине, илустрована великим цртежом Складиште њеног супруга, сликара Леонида Шејке.
„Моја идеја је врло једноставна – човек мора бити слободан да може да изрази оно што му с ума дође у биће. Ја сам покушао да ту слободу у коју сам веровао уденем у милион људи. Књиге које смо направили биле су извор људске слободе и те књиге ће можда и за 100 година бити извор људске слободе. Ја сам своју идеју као човек, као људско биће, успео да направим“, говорио је Машић у емисији РТС-а Остави све и читај, 2014. године.
Машићи су били своји, другачији, јаки, истрајни, и од њих се заиста много да научити. А у томе ће нам свакако помоћи ово издање.
Коментари