Анксиозни понедељак – које су нам најслабије тачке у које „воли" да удара први дан у недељи

Истраживачка студија коју је водио професор Тарани Чандола са Одсека за социологију, Факултета друштвених наука Универзитета у Хонг Конгу (HKU) открила је да понедељак једноставно покреће дугорочни биолошки стрес, без обзира на радни статус, са могућим утицајем првенствено на здравље срца.

Истраживање је идентификовало запањујући биолошки феномен: старије особе које се осећају анксиозно понедељком показују значајно више дугорочне нивое хормона стреса.

Ефекат „анксиозног понедељка“, примећен и код запослених и код пензионера, и указује на дубоко укорењену везу између почетка недеље и дисрегулације система за одговор тела на стрес, познатог покретача кардиоваскуларних болести.

Студија Објављена у часопису Journal of Affective Disorders, анализирала ЈЕ податке од преко 3.500 старијих особа које су учествовале у Енглеској лонгитудиналној студији старења (ELSA).

Кључни налази

Старије особе које су пријавиле анксиозност понедељком имале су за 23 процента повишене нивое кортизола у узорцима косе (што одражава кумулативну изложеност током два месеца) у поређењу са вршњацима који су анксиозни другим данима.

Ни људи који нису у радном односу нису поштеђени негативних ефеката понедељка: Ефекат је присутан и међу пензионерима, што доводи у питање претпоставке да искључиво стрес на радном месту објашњава узрок анксиозног понедељка.

Нова студија је понедељак повезала са порастом учесталости срчаних удара за 19 одсто.

Хипоталамус-хипофизно-надбубрежна (HPA) оса регулише хормоне стреса попут кортизола, који, када су хронично повишени, доприносе хипертензији, инсулинској резистенцији и имунолошкој дисфункцији.

Док су претходна истраживања показала виши ниво кортизола радним данима у односу на викенд, ово је прва студија која је понедељак истакла као „јединствено ометајући дан“.

Резултати указују и на то да се друштвени ритмови – не само захтеви посла – уграђују у људску физиологију, са трајним здравственим ризицима.

„Понедељак делује као културолошки 'појачивач стреса'. За неке старије особе, тај прелаз једном недељно покреће биолошку каскаду која траје месецима. Овде није ствар у послу – већ у томе колико је сваки понедељак дубоко укорењен у нашој физиологији стреса, чак и након завршетка каријере”, објаснио је професор Чандола.

Студија наглашава како „анксиозни понедељак“ може постати биолошки укорењен феномен, при чему хронична дисрегулација хормона стреса претпоставља дугорочне кардиоваскуларне ризике.

Решавање стреса специфичног за понедељак могло би да „откључа” нове стратегије за борбу против срчаних болести код старијих популација, закључује се у студији хонкошког универзитета.

Комплетну студију можете прочитати на линку овде.