Ако Лувр има финансијске проблеме, како преживљавају наши музеји

Лувр, највећи музеј на свету и понос Француске, у „забрињавајућем је стању“, пише у писму његове директорке које је доспело у јавност. Лувр пуца по шавовима и мораће да се реновира.

Лувр није само највећи већ и најпосећенији музеј на свету. Упркос високој цени улазнице од 22 евра за одрасле, интересовање људи из целог света је огромно, нарочито у делу где је изложена Мона Лиза.

Прошле година Лувр је посетило скоро девет милиона људи, од којих су 70 одсто били странци. Пре пандемије короне број посетилаца је чак доспео до десет милиона, иако је директорка Лоран де Кар, увела дневни лимит од 30.000 посетилаца. Али та мера очигледно није била довољна.

Чак ни стаклена пирамида, улаз у Лувр, која је пре 40 година изграђена по пројекту архитекте Јо Минг Пеја, више не може да издржи оптерећење – планирана је за четири милиона посетилаца годишње, а сада их је дупло више.

„Сам Лувр има више оштећења. Много се прича о том источном крилу, о колекцији која наводно има неке проблеме и свакако је дошао тренутак да се ради и на некој реконструкцији и саме линије кретања. Велика истраживања се у том правцу обављају, не само у Лувру, али као највећи музеј на свету свакако је дужан, због свих осталих музеја да се унапреди”, наводи Јелена Медаковић.

Цена улазница

Одлука да за нерезиденте Европске уније цена улазнице буде вишa није јединствена одлука на свету, напомиње гошћа Београдске хронике. У Њујорку, на пример, постоје музеји у којима је карта за Њујорчане четири, пет, шест долара јефтинија него за остале посетиоце.

Постоје и локалитети који за локално становништво или не наплаћују карте или је њихова цена симболична, док за остале посетиоце коштају по 30, 40 евра. Тако да та намера Лувра није нешто што до сада није виђено, истиче Медаковићева.

Како се наводи, од 800 до 900 милион евра ће коштати комплетна реконструкција Лувра која треба да се уради до 2031. године, а половина средстава мора да буде обезбеђена из средстава које сам музеј обезбеди.

„У Србији, у Београду, карте за све посетиоце имају исту цену. Једино што ми имамо одређене програме који су на другим језицима, па је ту можда мања разлика за домаће и стране посетиоце. Али све наше карте су једнаке и симболичне за све посетиоце, чак до тога да људи немају тако ситну новчаницу да карту и плате”, наглашава директорка Музеја града Београда, који је је један од два музеја која су увела електронско плаћање карата и за странце и домаће посетиоце.

Карте су по мишљењу Медаковићеве исувише јефтине, мада ми свакако не можемо да се поредимо са милионским посетама које има Лувр или други велики светски музеји, али можда би могли да се одвоје неки посебни програми који би, што због превођења на други језик, што због технолошких помагала да странци слушају вођење кроз поставку, могле за неких пар евра да буду више.

Ако Лувр пропада, како ми штитимо експонате

Некадашња краљевска палата, која од 1793. служи као музеј, простире се на 73.000 квадратних метара. Многе просторије су запуштене, зидови стари, као и техника, изолација и дихтунг лоши, има влаге и поплава. Промене температуре представљају проблем за непроцењива уметничка дела.

„Температура људског тела у затвореном простору значајно подиже општу температуру која је један од кључних конзерваторских параметара када се говори о очувању уметничких дела. Лувр, конкретно, Мона Лизу издваја у посебну просторију и раде на томе да обезбеде још један улаз и процењују да ће то за четири милиона дићи број посетилаца. Морам да кажем да и ми у Музеју града Београда истом технологијом радимо на интерпретацији сталне поставке, и пошто не можемо да отворимо још један улаз у зграду у Ресавској, раздвајам одве линије хода, да бисмо у некој перспективи обезбедили могућу, комерцијалну експлоатацију наших поставки, изложби и свих програма који много коштају”, истиче Јелена Медаковић.

У овом тренутку не можемо да се похвалимо перфектним условима, додаје гошћа Београдске хронике. Параметри влаге и температуре тренутно представљају највећи изазов, посебно што се ручно мере и бележе, мада је Музеј града Београда један од првих музеја који има и дигитално праћење.

„Наш проблем је што ми запишемо, али наша реакција у смислу обезбеђивања адекватних услова нешто спорија, него што бисмо желели. Али имамо заиста одвлаживаче великог капацитета, па се то ноћу укључује да би се ваздух изменио. У згради у Ресавској то ће бити потпуно аутоматизовано и цео ће простор бити темпериран по стандардима и имаћемо исте услове као што их имају било који други музеји”, истиче Јелена Медаковић на крају гостовања у Београдскох хроници.