Модна историја: Како је Доситеј Обрадовић постао трендсетер

Попов каже да је, материјал за предавања, осим из литературе, налазила и у искуству које је стекла захваљујући дугогодишњем раду на серијалу Београд за почетнике, али и у бројним музејима.

„Баш ми је археолог рекао да смо ми колевка европске моде јер су наше Винчанке патентирале, још пре седам хиљада година, V изрез. Ви заиста, када видите винчанске фигурине, ви видите V изрез, видите комплетиће из два дела, видите мини сукње, а археолози су дефинитивно реконструисали и то да су тада имале и разбој“, испричала је у Београдској хроници Смиљана Попов, ауторка популарног серијала Београд за почетнике и предавања Шик соаре – модно путовање кроз историју Београда.

Попов каже да је радом на терену схватила да је историја београдског гардеробера (Музеј примењене уметности, Етнографски музеј, Конак кнегиње Љубице, Конак кнеза Милоша, Дом Јеврема Грујића) нешто што обухвата огроман број важних одевних комада из наше прошлости.

„И страни путописци који су нашом Србијом путовали забележили су толико тога, тако да јако много заправо има и литературе“, рекла је Попов, и истакла да је пријатно изненађена што на њеним предавањима има доста младих људи, међу којима нису уобичајено већином жене, већ има и мушкараца.

Посебно јој је занимљив 19 век и део „модног окрета ка Европи“ када су људи са наших простора мењали гардеробу и излазили постепено из шалвара и димија.

„С једне стране имате Београд и Србију који су на почетку 19. века обучени тотално као Турци. С друге стране, имате једног Доситеја Обрадовића који тада на отварање Велике школе долази обучен у стилу Наполеоновог царства где му се читава чаршија смеје, а сви су обучени као Турци. Доситеј Обрадовић – трендсетер, тако је, а касније је и Вук Караџић“, закључила је Смињана Попов коју очекују нова предавања о историји моде у неколико градова Србије.