Предстоји ли нам визија будућности коју нам нуди серија „Проблем три тела"

Писац Дејан Стојиљковић истиче да је Лију Цисин успео да у својој књизи направи компилацију најбољег из такозване тврде научне фантастике која се ослања на технологију и науку, али је додао и грчку филозофију, Ајнштајна, Конфучија и многе слојеве који постоје у још једном планетарном хиту, Дини Френка Херберта.

„Зато то није баш лако за адаптацију. Гледао сам Нетфликсову серију, али мислим да је кинеска верзија боља, баш зато што се држи књижевног предлошка“, додаје Стојиљковић.

Џорџ Р. Р. Мартин, аутор Игре престола, када се појавила прва књига из трилогије Проблем три тела, рекао је да је то револуционарно дело. Мартин је иначе, напомиње Стојиљковић, на почетку своје каријере писао научну фантастику, а једно од његових најбољих дела из тог периода, новела Ноћни летачи, сигурно је делимично била инспирација Цисину за Проблем три тела, јер се виде сличности у причи о сусрету са ванземаљском цивилизацијом.

„Такође, ослања се и на неке друге писце, као што је Семјуел Дилејни који има роман Ајнштајновски пресек, или као што је ремек-дело, Урсуле Ле Гвин, Лева рука таме. Или на једно мање познату књигу Артура Кларка, Сусрет са Рамом која се бави сличном темом. Али то јесте једно слојевито и комплексно дело и та слојевитост се више види у оригиналној кинеској верзији серије“, сматра Стојиљковић.

Проблем три тела је још увек енигма за физичаре

Физичар и новинар, Слободан Бубњевић, напомиње да је проблем три тела познат математички проблем у физици, али да је најбољи квалитет Цисиновог романа детаљан опис прилика током кинеске културне револуције, али и живот научника.

„Дакле, они који се с научницима друже и познају тај свет, врло лако ће препознати неке проблеме који су потпуно аутентични и својствени том свету. Између осталог показује и како ствари изгледају данас у Кини, а како су некад изгледале, што гледаоци Нетфликсове серије нису могли да осете, јер је доста одступила од романа“, напомиње Бубњевић.

Јунаци из серије се суочавају са ситуацијом у којој људска наука стиже до своје границе. Физика престаје да постоји и шчекује се инвазија ванземаљаца, коју многи у ствари прижељкују и раде све како би смањили шансе да се човечанство одупре.

Стојиљковић истиче да аутор нема много избора и да се то питање стално поставља у научним и уметничким круговима оних који верују да нисмо сами у свемиру.

„Ако нисмо сами у свемиру, следеће питање које се логично намеће јесте да ли су ти ванземаљци пријатељски расположени према нама или нису пријатељски расположени према нама и какви ће бити према нама када се једног дана сретнемо, мада постоји и теорија да су они већ сада међу нама“, каже гост Јутарњег програма.

Приповедачки поступак или теорија завере

Такође, у серију постоји нека врста тајног друштва које припрема врло мрачну судбину за човечанство. Ту су и научници крију истину од човечанства, као и наука која не зна да да одговор на надолазећу катастрофу. Поред тога, ту је и финансијска елита која гура свет у пропаст.

Слободан Бубњевић сматра да је то једноставно Цисинов приповедачки поступак како би учинио роман занимљивијим, мада може деловати и прилично наивно, али проистиче из тезе коју имају футуролози и они који се баве промишљањем о животу изван земље и са научног и филозофсог аспекта, да је треренутак потенцијалног сусрета са ванземаљском интелигенцијом пресудан за развој човечанства.

„Овде нам се открива, у односу на неке друге предлошке, да перцепција тог неког другог света који можда постоји у свемиру и који је изродио интелигентни живот, може бити драстично другачије од света који ми познајемо. Овде се нуде потпуно оригиналне визије које заптраво проистичу из самог проблема три тела“, објашњава Бубњевић.

Проблем два тела може екзактно да се реши и једначином може тачно да се предвиди како ће изгледати кретање Земље око Сунца, на пример. Али када постоје три тела, проблем постаје практично нерешив јер постоји бесконачно много решења.

„Користећи ту непредвидљивост и несигурност, Цисин је креирао светове какве ми у ствари јако тешко можемо да замислимо, а то је можда управо оно што ће се десити. Ми врло често и у животу, али у на науци правимо грешку да сводимо разумевање онога што долази на оно што смо до сада искусили, а ови романи отварају нове перцепције које су у доброј мери утемељене на науци и због тога је ово дело изузетно популарно међу научницима“, наглашава Бубњевић.

Можемо ли да одржимо корак са науком

Цисин је искористио једну појаву коју су физичари открили на врло маштовит и неочекиван начин, о чему се често говори у научно-популарним текстовима и књигама. Могу постојати два објекта која су довољно удаљена један од другог, а да се нађу и истом квантном стању, што би била нека врста телепортације, објашњава Бубњевић.

„Тиме је он решио тај приповедачки проблем контакта са цивилизацијом због путовања јер је јако далеко у свемиру, али је заправо искористио једно решење из науке да отвори нека друштвена питања. Јер осим добрих страна које нам доноси научни напредак, од нас се очекује да се прилагодимо новом размевању света, што не пролази увек сасвим глатко. У друштвеном смислу мислим да човечанство није довољно напредовало за нека знања која данас имамо“, напомиње Слободан Бубњевић.

Поред свих наративних квалитета, у Цисиновом роману се појављује еванзималска цивилизација која препознаје један велики квалитет човека, коју ми људи често заборављамо, да је наука део тог квалитета, односно наша способност да решимо проблеме у којима смо се нашли, закључује Слободан Бубњевић на крају гостовања у Јутарњем програму.