Одлазак Ларија Флинта, највећег порно предузетника

Прво име издавача часописа са сликама голих жена свуда у свету је Хју Хефнер. Његов Плејбој као један од пионирских мушких часописа комбиновао је озбиљне текстове и угледна пера са дуплерицама, стварајући чудан спој листа у коме има шта да се прочита али и да се види, понекад крајње неспојиво по карактеру.

У Југославији значајно име је био и Боб Гучионе, власник Пентхауса, пре свега зато што је 1971. отворен хотел "Халудово" на острву Крку у који је он уложио 45 милиона долара. Овај пројекат био је типичан пример пропалих југословенских инвестиција из тог периода. Иако цела ситуација са културно уметничким друштвом које пева локалне песме на отварању Гучионијевог казино резорта у још увек социјалистичкој Југославији, као и долазак Улофа Палмеа на одмор делују као маштовита замисао неког писца, све те необичне ситуације су се збиља одиграле током краткотрајног рада тог хотела.

За Ларија Флинта, чули смо превасходно на основу филма Народ против Ларија Флинта. У време изласка овог филма, његов бренд Хастлер био је ипак нешто што није било толико доступно код нас као данас, када на кабловским провајдерима имамо целодневни програм његовог порно канала. На неки начин, филм који се бави његовим животом припремио нас је за долазак његовог производа на наше тржиште.

За разлику од Хјуа Хефнера који је се кретао оштрицом између издавача респектабилног листа и дистрибутера еротског садржаја, где је слика о читаоцу Плејбоја била у складу са самим називом новине, Лари Флинт је био дистрибутер порнографије на индустријском нивоу. Док се Хафнер барем правио да води ресторан, Флинт је своју експанзију базирао на принципу фаст-фуд ланца и тиме се наметнуо као најмоћнији капиталиста глобалног порно бизниса.

Морнар и шверцер алкохола

Флинт је одрастао у Кентакију, и од несређених породичних односа је побегао у војску, са петнаест година и лажним документима. По изласку из војске, Флинт креће да се бави илегалном трговином алкохолним пићима, једним данас заборављеним али тада још увек присутним видом криминала на југу Америке. Затим одлази у морнарицу и постаје чак радариста на носачу авиона Ентерпрајз где је рецимо учествовао у једној значајној акцији - извлачењу астронаута Џона Глена после пада капсуле у океан, после једног од првих летова у космос.

По изласку из морнарице 1964. године, Флинт улаже уштеђевину у бар своје мајке, ревитализује га и убрзо почиње да развија бизнис. У једном тренутку преузима још неколико барова, уводи обнажене хостесе и тако настаје ланац Хастлер барова. Своје угоститељске објекте промовише шаљући летак са сликама обнажених хостеса. Међутим, када је основни бизнис са баровима упао у кризу, Флинт проширује обим страна и практично од летка којим је промовисао барове прави лист са сликама голих жена који убрзо почиње да добија националну дистрибуцију. На крају, посао са баровима спасава овај лист и извлачи Флинта из банкротства.

Од првог тренутка, Флинт је желео да буде радикалнији од конкуренције, и слике у његовом листу су отворено порнографске са приказима радњи и органа какви до тада нису сусретани у тако широко доступном магазину. Флинт ради на томе да буде ексклузиван па тако купује слику обнажене Жаклине Кенеди на плажи за 18 000 долара и са августовским бројем Хастлера те 1975. године остварује милионски тираж.

Слобода изражавања порнографијом

Даљи развој Флинтовог бизниса све до онога што је Хастлер данас а то је мултимедијска франшиза која постоји у разним форматима, и успела је да одоли свим ударима, од Регановог конзервативизма до пиратерије на интернету, мање је занимљива од онога што је била његова судбина упоредо са тим.

Флинт је наиме прошао једну културалну и класну епопеју у америчком друштву. Од момка са Југа који је служио војску да би побегао из непријатне породичне ситуације и продавао алкохол из домаће радиности постао је јавна личност и капиталиста са огромним јавним присуством.

Са америчким конзервативизмом, Флинт се сретао у више наврата. Од државе до државе његови часописи су стварали скандале и завршавали на суду, а Флинт је са својим правним тимом врло вешто бранио свој рад позивајући се на Први амандман америчког устава који се бави слободом говора. Може се рећи да је Флинт међу првима пребацио порнографију у раван политике, у конкретном случају права на слободу говора, и на неки начин је отворио брану за многе заступнике разних проблематичних идеја и делатности да се позивају на тај извор права.

Током судских процеса, Флинт се на смену позивао на право али и правио инциденте у судници претварајући све то у медијски циркус. На страницама свог листа је исмевао и вређао  своје противнике или конкуренте, од свештеника Џерија Фолвела који га је тужио до девојке нашег пропалог инвеститора Боба Гучионеа, тако да је поред суђења за јавни морал имао и процесе за клевету, и за непоштовање суда.

Немојте убијати мог убицу

Током једног суђења у Џорџији 1978. године, Флинт је упуцан и од последица рањавања остао је делимично парализован. Упркос томе што ће се касније испоставити да га је највероватније напао серијски убица, човек који је нешто касније ухапшен због осам убистава, те да је велико питање да ли је овај атак био политички мотивисан - прва информација је гласила да је Џозеф Пол Френклин желео да га убије разјарен снимком међурасног полног односа приказаног у Хаслеру.

Како је Френклин ухапшен касније због убистава у Мисурију, никада му није ни суђено због напада на Флинта. Када је 2013. године Френклин дошао на извршење смртне казне, Флинт се борио да не буде погубљен иако је веровао и у његово признање и у наводну мотивацију. Ипак, принципијелно је био против смртне казне.

Упркос томе што Џозеф Пол Френклин никада није суђен за напад на Флинта и што је своје описе појединих дела мењао и учинио непоузданим, данас се сматра да је атентат на Флинта и адвоката који га је бранио ипак његово дело. Флинт је остао трајно осакаћен после овог напада и услед болова од задобијених повреда постао ја зависник од лекова за болове, а због њихових штетних ефеката доживео је и мождани удар после ког је имао и тешкоће са говором.

Упркос свим овим недаћама, Флинт није посустајао у бизнису а убрзо је покушао да свој пословни успех конвертује у политички утицај. Веома је занимљиво да је слично Доналду Трампу покушао са кандидатуром са обе партије. Прво је 1984. покушао да се кандидује за председника као Републиканац да би касније био симпатизер Демократа и излазио на изборе под њиховом заставом. У политици није имао успеха али је имао веома велики интерес са учешћем у политичкој арени брани своје интересе пре свега нападајући конзервативне званичнике и покушавајући да им ископа компромитујуће секс скандале.

Живот за оскара или макар номинацију

Упркос томе што је највећи тираж остварио паразитирајући на Кенедијевој удовици и штампајући њене голе слике, сматрао је да мора да се настави истраживање и после Воренове комисије и чак је нудио награду за проналажење убице Џона Кенедија. У својим јавним наступима је волео да се изјашњава о читавом низу тема од јавног интереса и изградио је веома специфичан медијски профил.

 У филму "Народ против Ларија Флинта", где Флинта глуми Вуди Харелсон, приказан је његов буран и трагичан однос са супругом Алтеом Плежр, некадашњом стриптизетом са којом је водио послове у својим клубовима. Касније су његову породицу потресали и други скандали, једна кћерка га је оптужила за сексуално злостављање у детињству премда је Флинт изнео доказе да је она то говорила за новац и да јој је био циљ да промовише своју биографску књигу коју је издала када је постала анти-порнографски активиста и верски фанатик.

Флинт је у појединим фазама своје каријере и сам кокетирао са верским пробраћењем, али никада није престао да издаје порнографију, да би се на крају ипак определио за атеизам. Капитализам, међутим никада није довео у питање тако да је током двехиљадитих тужио своје младе нећаке да злоупотребљавају породично презиме како би пласирали властите порнографске производе.

Политика и порнографија

У филму Народ против Ларија Флинта, антологијску улогу остварио је Вуди Харелсон. Сам Флинт се појавио у камео улози судије који је водио случај са Џеријем Фолвелом. Харелсону је играње Флинта донело номинацију за оскара а редитељу Милошу Форману и оскаровску номинацију и награду за режију у Берлину.

Флинт ће остати запамћен као велики капиталиста у свету порнографије који је упркос карактеру посла за који се определио одлучио да претвара свој пословни успех и у медијски и у политички утицај. У томе је тек делимично успео.

Његов допринос самој естетици ове форме није толико изражен, премда данас на његовом кабловском каналу Хастлер иду џинглови у којима се управо ова кућа хвали да је превела порнографију из једне архаичне у модерну форму. Ако је то Хастлер заиста и учинио, онда је у томе више помогла Смитова невидљива рука тржишта него неки Флинтов рукопис.

Како рече један пријатељ на вест о Флинтовој смрти, "Био је директор", а кварење омладине и нарушавање јавног морала видео је као озбиљан посао и њиме је стрпљиво руководио до краја.