Виторио де Сика – од банкарског службеника до творца италијанског неореализма

Поводом 50 година од смрти великана светског филма, редитеља, сценаристе и глумца Виториа де Сике (1901-1974), зачетника италијанског неореализма, Југословенска кинотека је приредила циклус његових филмова који ће бити приказан у сали у Косовској до 11. октобра.

Редитељ култних филмова, као што су Ћоћара, Крадљивци бицикла, Чудо у Милану, Виторио де Сика, у свет покретних слика ушао је као банкарски чиновник. Познанство са кћерком власника позоришта, отворило му је врата филмске и позоришне уметности.

Почео је као глумац епизодних улога, а режијом је почео да се бави 1940. Сматра се зачетником италијанског неореализма и у његовим послератним остварењима очигледан је документаристички приступ темама које је обрађивао.

„Имао је приче у филмовима које су обрађивале и стављале фокус на обичног човека, радника. Причао је о људима који имају проблема да се снађу у животу, о пензионерима који не могу да живе од своје пензије, или о неким стамбеним питањима. Рецимо, о статусу жена за време рати и остало. И те приче су биле некако емотивне и допирале су до публике. Тако је успевао да добије подршку и критике и публике у исто време“, наводи Радиша Цветковић из Југословенске кинотеке.

Социјално ангажовани филмови, а неке од њих Виторио де Сика је радио у сарадњи са познатим редитељима, Висконтијем и Роселинијем, садржали су истовремено и трагичне и комичне елементе.

Софија Лорен, Марчело Мастројани и Силвана Мангано стицали су популарност у филмовима Виторија де Сике. Његови Чистачи ципела и Крадљивци бицикла добили су почасне Оскаре и због њих је америчка Академија филмских уметности установила сталну награду за најбољи страни филм.

Баш у тој категорији награђена су још два његова филма, Јуче, данас и сутра и Врт Финци Континијевих. Њих и још 10 филмова италијанског редитеља, сценаристе и глумца, публика има прилику да види у Кинотеци до 11. октобра.

„Крадљивци бицикала и Умберто Де су неки филмови за које смо схватили да се најчешће пуштају, као и Чудо у Милану. Чудо у Милану се баш издваја из његовог опуса и онда смо хтели са тиме да почнемо. Тај филм се накако издваја јер на неки начин има тај магијски реализам који је доста поетичан и ониричан“, истиче Цветковић.

Виторио де Сика успео је да сними 36 филмова, а био је сценариста или косценариста за 23 остварења. У његовом глумачком опусу је више од 160 наслова.